Mogu li najnoviji razgovori o Ukrajini da okončaju rat, ovo treba znati

Ipak, uprkos nedavnom naletu diplomatije za okončanje rata u Ukrajini i zvaničnicima koji ističu obećavajući napredak, najčešće u neformalnim brifinzima, teško je reći da li je sporazum zapravo blizu finalizacije. Ključni zahtevi svake strane ostaju isti, piše CNN.

Administracija Donalda Trampa snažno gura ka postizanju istorijskog dogovora, ali ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi izaslanici nisu dali nikakav signal da žele da se višegodišnji sukob završi kompromisom.

Sada je jedan američki zvaničnik obavestio novinare u zatvorenoj grupi da je Ukrajina pristala na mirovni predlog – koji Rusiji može, ali i ne mora biti prihvatljiv – dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da „pred nama još ima mnogo posla“.

To dolazi nakon što su ukrajinski i evropski zvaničnici snažno osporili, a zatim i revidirali mirovnu inicijativu od 28 tačaka kojom su prošle nedelje bili zatečeni, a koju su Sjedinjene Države izradile uz, izgleda, snažan doprinos Rusije.

Ono što znamo iz prve runde nacrta jeste da Kremlj i dalje gura svoje maksimalističke ciljeve: demilitarizaciju Ukrajine, zabranu njenog ulaska u NATO i formalno priznanje dela ukrajinske teritorije kao ruskog.

Ukrajina, sa svoje strane, i dalje želi održiv put ka članstvu u NATO i želi da izbegne ustupanje teritorije. Zemlja i njeni evropski saveznici javno insistiraju da mir ne može značiti kapitulaciju pred Rusijom.

Između tih ukorenjenih crvenih linija, postoji li uopšte prostor za pregovore?

Šta je najnovije sa planom?

Diplomatija je delovala kao da je u svojevrsnom zastoju sve dok novi nacrt od 28 tačaka nije prošle nedelje masovno procureo.

Usledila je snažna kritika da izgleda kao „spisak želja“ ruske strane, što je podstaklo Belu kuću da zvanično izjavi da je reč o rezultatu mesec dana zajedničkog rada državnog sekretara Marka Rubija i Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa, uz doprinos i Rusa i Ukrajinaca.

Nakon intenzivnih pregovora ove nedelje sa Ukrajinom i evropskim saveznicima, nacrt je navodno temeljno preuređen i skraćen na samo 19 tačaka, uz uklanjanje odredbi koje je Kijev smatrao neprihvatljivim.

Neki od najspornijih predloga – uključujući pitanja teritorije i NATO-a – potpuno su izbačeni i ostavljeni da o njima kasnije razgovaraju Tramp i Zelenski, rekao je prvi zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Sergej Kislicja za Fajnenšel Tajms.

Tačna formulacija najnovijeg nacrta nije poznata.

Koje su ključne tačke sporenja?

Rusija želi da stekne punu, formalnu kontrolu nad istočnim ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk. To bi značilo da Ukrajina mora da se odrekne teško utvrđenih delova Donjecka koje još uvek kontroliše i koji se smatraju ključnim za njenu odbranu.

Ukrajina je više puta jasno stavila do znanja da neće odustati od teritorija koje Rusija ne kontroliše. Ali Kijev je ranije prihvatao mogućnost da privremeno primirje bude zasnovano na postojećoj liniji fronta što bi, u praksi, moglo da učvrsti rusku okupaciju teritorije koju trenutno drži.

Predlozi SAD koji su dostavljeni CNN-u sugerišu da bi oblast istočnoukrajinskog „pojasа utvrđenja“ mogla postati demilitarizovana zona, koja bi de facto bila pod ruskom kontrolom, ali u koju bi ruske vojne snage pristale da ne ulaze.

Teško je zamisliti da bi Zelenski mogao da pristane na tako nešto nakon godina sukoba, kako je CNN ranije pisao, ali u teoriji to bi moglo predstavljati jedno od mogućih područja diplomatskog pomaka.

Sitna slova će biti od ključnog značaja, posebno kada je reč o tome šta bi Rusija de facto u stvarnosti kontrolisala, naspram onoga šta bi kontrolisala prema međunarodnom pravu.

Evropski saveznici su ponovo istakli da se granice Ukrajine ne mogu menjati silom.

Ukrajina takođe čvrsto insistira na svojim zahtevima za kredibilnim bezbednosnim garancijama i svojim težnjama ka ulasku u NATO.

Ali još jedna od glavnih Putinovih crvenih linija je sve što ostavlja otvorena vrata ukrajinskom članstvu u NATO.

Moskva želi da Ukrajina bude suočena sa ograničenjem veličine svojih oružanih snaga i da u svom ustavu zacementira da se neće priključiti transatlantskom vojnom savezu niti imati snage NATO-a na svojoj teritoriji.

Prvobitna verzija mirovnog plana koji su sastavile SAD pozivala je na ograničenje daljeg širenja NATO-a, ali je ta odredba kasnije izbačena u evropskom kontrapredlogu. Nejasno je šta sadrži najnoviji predlog.

Moguć prostor za manevar po tim pitanjima mogao bi se pojaviti u obliku diskusije o tome kako bi izgledale kredibilne, nenatovske bezbednosne garancije za Ukrajinu. Prvobitni američki plan predlagao je „pouzdane bezbednosne garancije“ za Ukrajinu i naveo konkretne scenarije koji bi rezultirali koordinisanim bezbednosnim odgovorom SAD.

Ostaje da se vidi da li bi Ukrajina bila spremna da pristane na neki oblik garancija modelovanih po Članu 5 NATO-a, čak i ako to znači da zemlja još dugo neće moći formalno da se pridruži savezu.

Bezbednosne garancije se navodno razrađuju u posebnom aneksu sporazuma.

Admiral Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO snaga, rekao je za CNN da bi se odredba „bez NATO trupa“ mogla zaobići tako što trupe ne bi bile pod NATO komandom.

„Mogli biste imati situaciju u kojoj Ukrajinci bilateralno prihvate kontingent iz Poljske, grupu iz Estonije, Letonije, Litvanije, nordijskih zemalja pod njihovim nacionalnim zastavama. Oni bi onda mogli da predstavljaju svojevrsnu signalnu liniju“, rekao je on. To bi možda umirilo ukrajinske brige, ali bi s druge strane moglo izazvati ruske prigovore.

Šta se promenilo od poslednjeg velikog diplomatskog napora?

Administracija Donalda Trampa pokrenula je novi diplomatski talas nakon uspeha u pregovorima o prekidu vatre u Gazi. Ali praktično ništa se nije promenilo u stavu Kremlja od poslednjeg velikog diplomatskog pokušaja, tokom kojeg je Tramp ugostio Putina na Aljasci.

U Ankoridžu nije postignut nikakav dogovor, a Tramp je kasnije odustao i od ideje o drugom samitu u Mađarskoj. Američki zvaničnici tada su rekli za CNN da smatraju da se Putinov stav o okončanju rata nije značajnije promenio.

Ono što se promenilo jeste to da Rusija postepeno osvaja teren na bojnom polju u Ukrajini. Sukob je prerastao u rat iscrpljivanja, što pogoduje ruskim, znatno većim oružanim snagama.

„Oni očigledno misle da će biti u poziciji da diktiraju uslove Ukrajini, umesto da moraju jednostavno da pregovaraju“, rekao je za CNN Džon Lo, šef spoljnopolitičkog programa u think tanku New Eurasian Strategies Centre.

„Teško mi je da vidim koje bi druge ustupke zaista bili spremni da naprave“.

Lo je rekao da se oseća „tmurno“ u pogledu izgleda da se mir uskoro uspostavi, ali je dodao napomenu o trenutnom diplomatskom proračunu Kremlja: „Mislim da postoji pitanje za Putina da li želi da propusti priliku da profitira od Trampove pomoći – jer će se u nekom trenutku Tramp zasititi bavljenja ovim i više neće ulagati napore u to“.

Za Ukrajinu, ono što se promenilo jeste rastući pritisak na administraciju Volodimira Zelenskog nakon korupcionog skandala koji se vrti oko navodnih provizija od izvođača, uključujući i one koji rade na zaštiti ukrajinske energetske infrastrukture.

Zbog skandala smenjena su dvojica Zelenskijevih ministara a upleten je i jedan od njegovih bivših poslovnih saradnika. Ipak, iako mu rejting nije tako visok kao tokom prvih meseci rata, Zelenski i dalje uživa široku popularnost među Ukrajincima.

Kuda dalje?

Bela kuća pokušava da projektuje optimizam i navodi da će „nekoliko osetljivih“ detalja zahtevati dodatne razgovore. Međutim, do kasno u utorak u Evropi procene su bile znatno opreznije.

Ukrajinski izvor koji ima direktan uvid u pregovore rekao je za CNN da bi „bilo veoma pogrešno reći da sada imamo verziju koja je prihvaćena od strane Ukrajine“. Ukrajinski sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov izneo je jednako umeren stav, rekavši samo da su delegacije „postigle zajedničko razumevanje“.

Bilo kakav proboj koji bi se eventualno dogodio mogao bi i dalje biti presečen u startu nepovoljnim ruskim odgovorom.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u utorak da svaki izmenjeni plan mora odražavati „duh i slovo“ samita na Aljasci održanog ranije ove godine što je prvi signal da Rusija neće biti naklonjena kompromisima u formulacijama.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kratko je rekao: Nisu dobili zvanične informacije o izmenjenom planu i da „nema šta da izvesti“ o razgovorima američkih zvaničnika sa ruskim delegatima u Abu Dabiju.

Mnogi analitičari i dalje izražavaju skepticizam da će sporazum biti postignut, s obzirom na nedostatak zajedničkog interesa.

„Rat se obično završava kada su obe strane iscrpljene i imaju više da dobiju okončanjem borbi nego njihovim nastavkom. Obe strane su umorne. Pogotovo Ukrajinci, ali ne toliko umorni da bi prihvatili takve uslove – čin koji bi mogao dovesti do toga da Zelenski bude smenjen usled masovnih protesta“, napisao je Greg Mils, viši saradnik Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI), komentarišući nacrt od 28 tačaka.

Umerov je dodao da se Ukrajina raduje organizovanju posete Zelenskog SAD kako bi se „završili poslednji koraci i postigao dogovor sa predsednikom Trampom“.

Ukratko – biće još sastanaka.