Zelenski pred mučnim izborom, Rusi odbacili izmenjeni predlog sporazuma: A ko će čuvati mir?

Ukrajina je, takođe, izvela napade na ciljeve u Rusiji. U masovnom napadu ukrajinskih dronova na Krasnodarski kraj i Rostovsku oblast poginule su najmanje tri osobe, a više ih je ranjeno. Zabeležena je značajna materijalna šteta na zgradama, prenosi Index.hr.

Najnoviji talas vazdušnih udara dogodio se nakon nekoliko dana intenzivnih pregovora o američkom mirovnom planu za okončanje rata, koji je u početku izazvao kritike Kijeva i evropskih lidera.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da taj plan sada sadrži „mnogo dobrih elemenata” nakon poslednjih pregovora.

Sledeći krug razgovora očekuje se ovih dana, a američki pregovarači danas bi trebalo da se sastanu sa ruskim i ukrajinskim predstavnicima u Abu Dabiju.

Evropski zvaničnici su juče odahnuli, verujući da su razgovori u Ženevi urodili plodom i da će Donald Tramp poslušati njihove apele da se Ukrajini ne nametne loš mirovni sporazum.

Ipak, slavlje je bilo kratkog daha jer je Rusija već uveče odbacila izmenjeni predlog. Optimizam je ranije podstakla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je pozdravila „dobar napredak” postignut zahvaljujući „snažnom evropskom prisustvu” na pregovorima, piše Politiko., prenosi Index.hr.

Napredak se ogleda u tome što su evropski i britanski savetnici uopšte bili pozvani na sastanak u Švajcarskoj, nakon što su bili izostavljeni iz američko-ruskog originalnog plana od 28 tačaka. Taj plan je izazvao paniku u Briselu zbog straha da je toliko pristrasan prema Moskvi da bi samo ohrabrio Rusiju na dalje napade.

Nakon što je Rusija odbila revidiranu verziju, na kojoj je radila i Ukrajina uz pomoć saveznika, Kijev se suočava s opasnošću da ih Vladimir Putin vrati na početak – na sporni sporazum o prekidu vatre koji bi ih prisilio da Moskvi predaju deo teritorije, odustanu od ulaska u NATO i smanje vojsku sa gotovo milion na 600.000 vojnika.

U tom bi se slučaju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski našao pred teškim izborom: prihvatiti dogovor koji su skrojili Tramp i Putin ili rizikovati budućnost zemlje nadajući se pomoći evropskih saveznika.

Istih onih saveznika koji mu, nakon skoro četiri godine rata, i dalje ne žele poslati ni svoje snage ni oružje koje traži, pa čak ni iskoristiti zamrznutu rusku imovinu iz svojih banaka kako bi mu pomogli.

Nespremni za bitku

Pojedini američki republikanci smatraju da se Evropljani, koji se protive Trampovom planu i nužnim kompromisima, jednostavno zavaravaju. „Koja je alternativa?“, upitao je za Politiko Greg Svenson, predsednik organizacije Republicans Overseas u Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Možete lepo da govorite, možete da prisustvujete svim tim diplomatskim sastancima i možete da pošaljete sve svoje najbolje ljude u Ženevu, ali jedini način da se pobedi Putin je borba – a niko od njih nije spreman na to“, rekao je Svenson. „Dakle, sve je to samo priča. Sve zvuči sjajno kada govorite o demokratiji i odbrani Ukrajine, ali oni to jednostavno nisu spremni da učine.“

Evropski političari i zvaničnici se s tim ne bi složili. Oni ističu ogromne iznose novca i oružja koje su njihove vlade poslale Kijevu od početka rata, kao i ekonomske žrtve smanjenja trgovine s Rusijom, posebno uvoza fosilnih goriva. Otkako su Sjedinjene Države smanjile svoju podršku, Evropa je vidno pojačala napore da popuni tu prazninu.

No, ostaje činjenica da je Trampov prvobitni predlog izazvao paniku među zvaničnicima i diplomatama u Briselu i šire, jer su svesni da se Zelenski ne može osloniti samo na Evropu da sama učini dovoljno kako bi pomogla Ukrajini.

Zapelo s ruskom imovinom

To se jasno pokazalo pre mesec dana, kada su lideri EU stigli na samit u Briselu uvereni da će postići istorijski dogovor o korišćenju 140 milijardi evra zamrznute ruske imovine kao „reparacionog zajma” za Kijev. Taj bi zajam Ukrajini obezbedio finansijsku stabilnost za barem naredne dve godine. Međutim, zbog velikog diplomatskog i političkog propusta, plan se raspao nakon neočekivanih prigovora iz Belgije.

Razgovori između zvaničnika Evropske komisije i vlada članica, posebno belgijske, sada se intenziviraju, ali dogovora još nema, potvrdilo je više zvaničnika pod uslovom anonimnosti. Neki se diplomati nadaju da će Trampov pritisak prisiliti Belgiju i druge uzdržane zemlje da popuste.

Ipak, deo diplomata strahuje da će ideja o reparacionom zajmu propasti ako se u konačnom mirovnom sporazumu bude spominjalo korišćenje tih istih sredstava. Naime, početni nacrt je predlagao korišćenje imovine za investicioni poduhvat u Ukrajini, pri čemu bi polovina prihoda išla SAD-u, što su Evropljani odbacili kao „skandalozno“.

Uz to, postoji rizik da bi Euroclear – finansijski depozitorijum sa sedištem u Belgiji – nakon ukidanja sankcija morao vratiti novac Moskvi. To bi moglo ostaviti evropske poreske obveznike da pokrivaju trošak, što je scenario koji će vlade EU sigurno uzeti u obzir.

A ko će čuvati mir?

Osim finansiranja, postavlja se i pitanje očuvanja mira. Ranije ove godine, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer predvodili su napore za okupljanje podrške za međunarodne mirovne snage sastavljene od zemalja dobrovoljaca. Makron je čak spominjao i ideju slanja vojnika u Ukrajinu pre završetka sukoba. Danas više ne govori tako.

Koliko je ta tema politički osetljiva u Francuskoj, pokazala je nedavna bura koju je izazvao novi francuski načelnik generalštaba, Fabijen Mandon, pozivom gradonačelnicima da pripreme građane za mogući rat s Rusijom.

Mandon je upozorio da, ako Francuska „nije spremna da prihvati gubitak svoje dece, ekonomski pati jer će prioriteti biti dati odbrambenoj proizvodnji, onda smo u opasnosti.“ Makron je kasnije pokušao da smiri situaciju, rekavši da su Mandonove reči izvučene iz konteksta.

U Nemačkoj je pak ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao da Berlin „već daje poseban doprinos istočnom krilu“ stacioniranjem borbeno spremne brigade u Litvaniji. „Ceo baltički region je ključno područje na koje će se Bundesver fokusirati. Mislim da je to takođe dovoljna i dalekosežna podrška Ukrajini.“

Ukrajinci bi želeli snažniju posvećenost na sopstvenoj teritoriji, ali zapadnoevropske zemlje strahuju od velikih žrtava koje bi slanje vojnika na prve linije donelo.

„Bar je Tramp iskren po tom pitanju“, rekao je Svenson. „Mogli bismo da pobedimo Rusiju. Pobedio bismo ih, mislim, brzo, pod uslovom da nema nuklearnog oružja. Pobedio bismo Rusiju, ali bi mnogo ljudi poginulo.“