Ruska letnja ofanziva počinje, a Ukrajina nema mnogo izbora osim dronova. Hoće li to funkcionisati?

Sa sve manjim brojem vojnika i sumnjama u američku pomoć, Ukrajina se više nego ikada oslanja na bespilotne letelice da popuni praznine i održi liniju fronta.

Odbrana zemlje sve više zavisi ne samo od vojnika na terenu, već i od mreže jeftinih ali smrtonosnih mašina u vazduhu, piše u analizi za CEPA Mila Tange, koja ima master diplomu sa Postdiplomskih studija novinarstva Univerziteta Kolumbija.

Prema ukrajinskim zvaničnicima i vojnim analitičarima, ruska letnja ofanziva je već u toku, odvija se na jugu, istoku i severoistoku zemlje, u kombinaciji sa pojačanim velikim napadima dronovima i raketama na civilne ciljeve u ukrajinskim gradovima.

Ruske snage napreduju najbržim tempom ove godine, otvorile su novi front u Sumiju, zauzele nekoliko sela blizu granice i koncentrisavši oko 50.000 vojnika u tom regionu, delom da bi sprečile Ukrajinu da preusmeri jedinice prema Donjecku, gde se očekuje glavni napad.

„Glavni ruski napor tokom leta ponovo će biti usmeren na ključne gradove Kostiantinivku i Pokrovsk“, rekao je Džek Vatling, viši istraživač u Royal United Services Institute (RUSI) u Londonu.

Kao što je napomenuo, Rusija i dalje ima cilj da potpuno zauzme Donjeck.

Ova ofanziva dolazi u trenutku kada Ukrajina ima manjak vojnika, jer regrutacija i dalje ne dostiže potrebne brojke da održi svoje oružane snage od oko milion ljudi. Sa druge strane, Kremlj tvrdi da je ruska regrutacija svaki mesec ove godine premašivala planove.

Kako to zaustaviti? Tehnologija je veliki deo odgovora, a posebno dronovi. Prema generalu Valeriju Zalužnom, bivšem komandantu oružanih snaga koji je sada ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, njegova zemlja mora da razmišlja o „visoko-tehnološkom ratu za opstanak“.

U govoru 22. maja rekao je da će se koristiti „minimum ljudskih resursa i minimum ekonomično jeftinih sredstava da se postigne maksimalni efekat.“

Dronovi su postali centralni deo kijivske ratne strategije, ne samo za izviđanje i napade, već i za održavanje linije fronta, zaustavljanje ruskog napredovanja i zamenu za vojnike koje Ukrajina nema.

Pojavljuje se nova vrsta slojevite odbrane, koju ukrajinski zvaničnici nazivaju „dron-linija“, a neki analitičari „dron-zid“: kontinuirani odbrambeni koridor dronova duž najranjivijih položaja Ukrajine.

Ukrajinske snage sada koriste dronove za sve, od izviđanja i napada do logistike, evakuacije i postavljanja mina. Na nekim mestima oni su postali potpuno zamena za pešadiju.

„Linija fronta je fragmentisana“, rekao je Muzika, „nema dovoljno vojnika da zauzmu svoje odbrambene položaje, pa koriste dronove“.

FPV dronovi (sa prvim licem) se lansiraju u razmeri koja nije viđena nigde drugde u modernom sukobu, često od strane malih jedinica koje deluju blizu linije kontakta. Njihov cilj nije samo da uznemire ruske snage, već da usporavaju i ometaju napredovanje dovoljno dugo da se ukrajinske snage premeste ili kontriraju.

Ali njihov uticaj treba posmatrati onako kako jeste. Oni su taktičko sredstvo u ratu, a ne potpuna promena vojne strategije, prema Metju Buleg, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA).

„Ne pobeđujete rat dronovima, ali svakako možete pomoći da se ostvari pobeda na bojištu upotrebom dronova i dugoročnim planiranjem njihovog korišćenja“, rekao je on. Komandanti takođe, kao što je Ukrajina pokazala u napadima na ruske vojne aerodrome 1. juna, mogu naneti veliku štetu ključnim neprijateljskim objektima u velikoj meri.

Prema Vatlingu, ruski ofanzivni zamah se pojačao krajem 2024. godine. Ali „napredovanje se zatim zaustavilo jer se Ukrajina prilagodila ruskim taktikama napada i nametnula duboki pojas istrošenosti koji je sprečio ruske snage da dostignu liniju kontakta u dovoljnim brojevima da probiju odbranu“.

Dron-zid je tehnološka osnova tog pojasa, pružajući stalni vazdušni nadzor, sposobnost napada i zaštitu za preopterećenu ukrajinsku pešadiju. Zona uništenja nije fiksna struktura, već gusta mreža FPV dronova, presretača i ometača.

Bespilotne letelice sada nanose oko 70 odsto svih gubitaka u ratu na obe strane, prema ukrajinskoj vojsci — više nego sve ostalo oružje zajedno.

Dron-zid je preoblikovao ukrajinsku odbranu i način na koji se vodi savremeni rat, ali nije rešio osnovni neravnotežni odnos u ratu. U teoriji, sistem komandantima daje vreme da reaguju: da rasporede artiljeriju, protivtenkovske timove ili jata dronova protiv približavajućih ruskih snaga. U praksi, i dalje postoje praznine.

„Problem je u tome što, ako Rusi zauzmu jednu ili dve pozicije, odmah nastaju praznine na vašoj liniji fronta“, rekao je Muzika. „Ukrajina nema dovoljno ljudstva da brzo odgovori na takve događaje. Dronovi se koriste da popune praznine, a zatim se raspoređuju dostupne rezerve na front, ali kao što smo nedavno videli, to ne funkcioniše uvek“.

Ruske snage se takođe prilagođavaju. Da bi oslepeli ukrajinsku artiljeriju, Moskva je pojačala napade na radarske stanice koje vode presretače dronova, rekao je Vatling iz RUSI. Ti napadi ograničavaju Ukrajinu u sposobnosti da obori izviđačke dronove koji usmeravaju ruske klizne bombe i balističke rakete na ukrajinske pozicije u pozadini.

Ukrajinski operateri dronova sve su više ugroženi. Korišćenjem direktnog pronalaženja, izviđačke elektronike i obaveštajnih signala, ruske jedinice lociraju i uništavaju ukrajinske pilote pomoću dronova vođenih žicama i kliznih bombi.

Dronovi sa optičkim vlaknima su najnoviji razvoj u brzoj tehnološkoj trci naoružanja koja se sada odvija na bojištu. Kontrolišu se kablom umesto radio-talasa, što ih čini otpornim na ometanje — što predstavlja ozbiljan problem za ukrajinske branioce.

„Jedini način da se to zaustavi je fizičko uništenje ili presecanje optičkog kabla,“ rekao je Muzika.

Ipak, ukrajinski izviđački dronovi su učinili taktičko iznenađenje na bojnom polju nemogućim. „Do 20 km, 30 km Ukrajinci vrlo dobro znaju šta se nalazi ispred njih,“ rekao je Muzika. „Problem počinje kada vam treba izviđanje na većim daljinama.“

Usred neizvesnosti oko buduće vojne i obaveštajne pomoći iz SAD, ovaj problem je zabrinjavajući.

„Ukrajinski dalekometni udari u velikoj meri zavise od američkih obaveštajnih podataka za određivanje koordinata, pa bi prekid razmene tih podataka odmah ugrozio Ukrajinu,“ rekao je Rajli Mekejb, saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu. „Uticaj bi se osetio za dane, a ne za nedelje ili mesece.“

Ako bi se američki precizni udari zaustavili, Ukrajina bi izgubila veliki deo svoje sposobnosti da precizno napada duboko na teritoriji pod ruskom kontrolom. To bi moglo omogućiti ruskoj logistici da se približi frontu i potencijalno ubrza napad.

„Ali Ukrajina može nastaviti da postavlja mine, udara dronovima i granatira ruska napredovanja,“ rekao je Mekejb.

Povećana proizvodnja dronova je izvanredna. Sa proizvodnje od 1,5 do 2 miliona dronova prešla je na plan od 4,5 miliona ove godine. Zemlja je takođe ostvarila impresivan napredak u oblasti softvera za dronove, prilagođavanju hardvera i domaćoj proizvodnji, sada proizvodeći 30% svog oružja u zemlji.

„To je zaista impresivno,“ rekao je Buleg, „kada nemate mnogo resursa, a ipak uspevate da funkcionišete jer ste inovativni, brzi, pametni i nemate izbora, jer ako stanete, vaša zemlja nestaje.“

Predstojeći meseci biće izazovni, naročito zbog zabrinutosti da kinesko-ruski inženjerski timovi sada proizvode standardizovane proizvode u ogromnim količinama — ukrajinski stručnjaci sada strahuju da bi Rusija mogla svake noći poslati 1.000 dronova tipa Shaded protiv njihovih odbrana.

Iz ukrajinske perspektive, potrebno je da svaki deo sistema odbrane funkcioniše dobro. Biće „poseban značaj na efikasnost ukrajinskih dron i artiljerijskih operacija, sposobnost ukrajinskih komandanta da sačuvaju svoje trupe i kontinuitet snabdevanja od međunarodnih partnera Ukrajine,“ rekao je Vatling.

On je, barem, optimista. Ako Ukrajina uspe da zaustavi Rusiju „da ne dostigne granice Donjecka od sada pa do Božića, a saveznici Kijeva budu savesni u slabljenju ruske ekonomije, Moskva će se suočiti sa teškim izborima u pogledu troškova nastavka rata“, rekao je.