Ruska protivvazdušna odbrana je širom otvorena: Postoji samo jedan problem za Ukrajinu

„Ovo su legitimni vojni ciljevi. Vađenje i prerada nafte čine oko 90 odsto ruskog odbrambenog budžeta. To su prljave petro-rublje koje finansiraju rat protiv nas“, izjavio je pre 10 dana šef SBU-a Vasil Maljuk.

Moskva nema odgovor na ukrajinske vazdušne udare

Kremlj se muči s pronalaženjem odgovora. Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 4. novembra zakon koji omogućava slanje rezervista za odbranu ključne infrastrukture, poput rafinerija nafte, od napada dronovima. U praksi, to verovatno znači povećanje mobilnih protivvazdušnih jedinica s vojnicima koji upravljaju mitraljezima montiranim na kamione (naslovna fotografija), zbog čega je Rusija nedavno postala predmet podsmeha.

Fotografija dvojice ruskih vojnika koji stoje pored pik-ap kamioneta s protivvazdušnim topom u blizini Kremlja postala je viralna 26. oktobra, za vreme masovnog napada dronovima na Moskvu. Slika, objavljena na prokremljskim Telegram kanalima, brzo je postala simbol preokreta u ruskom ratovanju.

„Od tri dana do Kijeva do dvojice tipova koji brane Moskvu. Sra-mo-tno“, napisala je 27. oktobra na platformi X Meghan Mobbs, politička komentatorka i ćerka specijalnog izaslanika SAD-a Kita Keloga.

Wait.

I was reliably told Russia is a superpower.

3 days to Kyiv to 2 dudes defending Moscow.

Em-bar-ra-ssing. https://t.co/FV95Du0Ua8

— Meaghan Mobbs (@mobbs_mentality) October 27, 2025

Stanje ruske protivvazdušne odbrane

Rusija se često svrstava među najmoćnije vojske sveta, odmah iza Sjedinjenih Država. Međutim, stručnjaci ističu da su korupcija, godine rata, premeštanje snaga i stalni ukrajinski napadi oslabili ne samo njene snage na frontu, već su i rastegli njenu mrežu protivvazdušne odbrane do krajnjih granica.

„Rusija je izgubila mnoge protivvazdušne sisteme u poslednje dve godine, tako da je verovatno da postoje mnoge rupe u njihovom pokrivanju koje omogućavaju uspešne napade“, rekao je za Kijev Independent Saša Brukhman, vojni analitičar iz londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Džordž Baros, šef tima za Rusiju u Institutu za proučavanje rata (ISW), kaže da Rusija sada koncentriše većinu svoje protivvazdušne odbrane oko ukrajinskog fronta i nekoliko strateških regiona. „Kada jednom prođete tu početnu zaštitu oko bojišta u Ukrajini, ostatak Rusije ima rupe i ranjivosti“, rekao je.

Ukrajina je te praznine već više puta iskoristila. U jednom od najimpresivnijih napada, u aprilu je letelica puna eksploziva pogodila fabriku dronova Šahed u Tatarstanu, više od 1000 kilometara od ukrajinske granice. Baros je istakao da je taj napad pokazao kako je ruska radarska pokrivenost dugog dometa nedosledna, a sposobnost presretanja sporih ciljeva i dalje ograničena.

Situacija oko Moskve deluje drugačije. Glavni grad i njegova okolina i dalje su snažno zaštićeni, s više slojeva radarskih i raketnih sistema. „Postoji visoka koncentracija ruske protivvazdušne odbrane oko Moskve. Našim dronovima je teško da dođu do centra grada“, rekao je Oleksij, zamenik komandanta zadužen za koordinaciju četiri protivvazdušne jedinice koje čuvaju severnu stranu Kijeva.

Ipak, sliku dvojice vojnika s topom na kamionetu ispred Kremlja smatra „taktički besmislenom“. „Kremlj, mauzolej i ova mobilna protivvazdušna posada – to teško da je mesto gde biste obarali dronove. Ne puca se iznad sopstvenih kulturnih znamenitosti“, rekao je Oleksij.
„Više oblikovanje narativa nego stvarna odbrana“

On veruje da je fotografija bila namenjena domaćoj, ruskoj publici. „Namenjena je uveravanju Rusa da su njihovi sveti simboli – Kremlj, Crveni trg – zaštićeni. Mislim da se tu više radi o oblikovanju narativa nego o stvarnoj odbrani“, zaključio je.

Postavlja se i pitanje stvarne koristi ovih jedinica. Oleksij je rekao da su bile „jeftine“ i „efikasne“ za Ukrajinu kada je Rusija 2022. počela da lansira dronove Šahed, ali su ih poboljšanja u taktici i tehnologiji učinila zastarelim. „Sada se dronovi penju iznad 2000 metara, a ove grupe više nisu tako efikasne“, objasnio je.

Glavni problem

Uprkos svim rupama i manjkavostima u ruskoj protivvazdušnoj odbrani, za Ukrajinu postoji jedan očigledan problem – nedostatak oružja kojim bi ih mogla u potpunosti iskoristiti. Iako Kijev postiže uspehe sa svojim dronovima dugog dometa koji nose bojeve glave teške desetine kilograma, oni se nikada neće moći meriti sa udarnom snagom krstarećih raketa.

Ukrajina poseduje domaću raketu Neptun, ali njena retka upotreba sugeriše da još nije proizvedena u velikom broju. Nadograđena verzija, „Dugi Neptun“, tek je u martu prošla testiranje. Tu je i hvaljena domaća raketa Flamingo – „zver“ s ogromnom bojevom glavom od 1150 kg i dometom od navodno 3000 kilometara. Iako je predsednik Volodimir Zelenski potvrdio njenu upotrebu u borbi i najavio serijsku proizvodnju, čini se da je još uvek nema u značajnijem broju u ukrajinskom arsenalu.

Da bi Ukrajina kratkoročno iskoristila slabosti ruske protivvazdušne odbrane, potrebna joj je značajna količina projektila od zapadnih saveznika. Ujedinjeno Kraljevstvo je nedavno dopunilo ukrajinski arsenal s neodređenim brojem raketa Storm Shadow, ali dve zemlje posebno mogle bi da daju Kijevu ogroman podsticaj — no dosad su se uzdržavale.

Meanwhile at the Shahed drone factory in Russia’s Tatarstan (over 1,200 kilometers away from the Ukrainian border!)

Ukraine is now supposedly capable of using light airplanes as kamikaze drones coming that far into the Russian territory. pic.twitter.com/Vvppvrms2O

— Illia Ponomarenko (@IAPonomarenko) April 2, 2024

Šta je s Tomahavcima?

Prošlog meseca spekulisalo se da će SAD poslati Ukrajini rakete Tomahawk koje bi, iako su stare decenijama, bile idealne za iskorišćavanje rupa u ruskoj odbrani. „Tomahavci lete sporo i nisu nevidljivi“, rekao je Tom Karako, viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije.

„Ali njihova korisnost je u tome što mogu leteti nisko i sporo, te obilaznim rutama kako bi izbegli protivvazdušnu odbranu i pratili teren.“ Trenutno je američki predsednik Donald Tramp poručio da rakete za sada neće ići u Ukrajinu, ali Kijev ne odustaje od pritiska.

„U stalnim smo razgovorima s američkom vladom o različitim sposobnostima, ali to je preosetljiva tema da bismo ulazili u detalje u ovom trenutku“, rekla je ukrajinska ambasadorka u SAD Olha Stefanišina za Kyiv Independent.

Tu je i Nemačka, koja je, čak i nakon zelenog svetla za američke ATACMS i britansko-francuske Storm Shadowe, odbila da pošalje sopstvenu krstareću raketu Taurus. Raketa Taurus sposobna je da gađa ciljeve na udaljenosti od 500 kilometara, što je veći domet od ostalog dalekometnog oružja koje je Ukrajina dobila od saveznika.

„Isporuka Taurusa u ovom trenutku manje je važna za Ukrajince, a više za Nemce, jer je Taurus postao ultimativni simbol nemačkog straha i teskobe zbog eskalacije“, rekao je ranije ove godine Fabian Hofman, doktorand na Univerzitetu u Oslu. „I zato je isporuka Taurusa toliko važna — time se ispravlja ta greška“, dodao je.