Hoće li Ukrajina preživeti pod administracijom Trampa?

Jedan od njenih završnih činova bio je sastanak sa savezničkom koordinacionom grupom u Ramštajnu 9. januara kako bi dogovorili dodatnu podršku.

Druga stvar je da li će to dobiti punu podršku Trampove administracije, ukazuje u analizi za CEPA Marijana Fakhurdinova, istraživačica u oblasti evropske bezbednosti, proširenja NATO-a i EU, kao i integracije Ukrajine u EU i NATO.

Predsednik Volodimir Zelenski je rekao da će u februaru biti održan još jedan sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine (UDCG) i da su na raspolaganju nepotrošena američka sredstva.

Bajdenova administracija je na januarskom sastanku najavila 500 miliona dolara za Ukrajinu, ostavljajući oko 3,8 milijardi dolara izdvojeno za Ukrajinu, ali neiskorišćeno.

Ova sredstva se odnose na vojnu opremu koja se šalje u Ukrajinu iz američkih zaliha preko predsedničke uprave za povlačenje sredstava (PDA).

Bilo je nekih uslovno optimističkih znakova. Trampov tim je odustao od razgovora o okončanju rata za 24 sata, što bi bilo postignuto samo prekidom svake pomoći i podrškom ruskih tvrdnji (a čak ni ovo ne bi okončalo borbe da ih Ukrajina odbije.)

Sada se pominje šest meseci kao verovatni vremenski okvir. Tramp neće povući podršku SAD Ukrajini, rekaola je italijanska premijerka Đorđa Meloni 9. januara, nakon što se sastala sa novoizabranim predsednikom SAD.

Ramštajnov koordinacioni mehanizam je organizovao rad oko 50 demokratskih zemalja kako bi pomogao Ukrajini u borbi protiv ruskog agresorskog rata.

Vojna pomoć je bila ogromna – -ne i uvek pravovremena – i pomogla je da se revitalizuje zapadna odbrambena proizvodnja. Samo proizvodnja američkih granata od 155 mm porasla je za 178 odsto od 2022.

Prema dopunskom zakonu iz aprila 2024, Bela kuća je bila ovlašćena da pošalje Ukrajini postojeću vojnu opremu u vrednosti od 7,8 milijardi dolara (da ne pominjemo dodatna ovlašćenja, koja su postala dostupna nakon računovodstvenih grešaka u vrednosti od 6,2 milijarde dolara i 2,1 milijardu dolara koje je otkrilo Ministarstvo odbrane).

U strahu da bi Donald Tramp mogao odmah da prekine pomoć Ukrajini, Bajdenova administracija je javno obećala da će iskoristiti sva preostala sredstva PDA pre nego što novi predsednik stupi na dužnost. To nije uspelo.

Ovo nije iznenađujuće, još jednom naglašavajući davno shvaćene probleme u domenu američke bezbednosne saradnje: birokratske procedure, kao i sporo pribavljanje i dopunjavanje iscrpljenih zaliha.

Ukoliko nova administracija nastavi da pruža vojnu podršku Ukrajini, moraće da se pozabavi ovim pitanjima.

Ali dok bi Trampov tim mogao da iskoristi preostala sredstva koja je odobrio Kongres, trenutno se uopšte ne raspravlja o novom paketu pomoći. Preostalih 3,8 milijardi dolara neće dugo trajati.

Od početka invazije u punom obimu, SAD su igrale ključnu ulogu u koordinaciji međunarodne vojne pomoći Ukrajini u okviru Ramštajn formata – kako simbolično usmeravajući partnere na političkom nivou, tako i preuzimajući vodeću ulogu u koordinaciji tehničkih aspekata isporuke.

Neizvesnost oko Trampa izazvala je akciju u Evropi. Članice NATO-a kontinenta spremaju se da preuzmu vodeću ulogu u koordinaciji vojne pomoći pomoći Ukrajini koja je otporna na Trampa.

Na samitu NATO-a 2024. u Vašingtonu dogovoren je novi sistem, nazvan NATO bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu (NSATU), koji bi zamenio bivši Međunarodni centar za koordinaciju donatora (IDCC).

Dok Ramsštajn služi kao politička platforma, NSATU se fokusira na tehničke aspekte, kao što su logistika, obuka i druga podrška. Izveštava se da je postala potpuno operativna u decembru, iako prema nekim izvorima autora, jedinica tek treba da bude popunjena.

Ostaju brojna pitanja koja treba rešiti. Prethodnik NSATU-a je bio praćen nedostatkom osoblja, nedostatkom resursa i stalnom fluktuacijom osoblja zbog kratkoročnih rotacija. Pored toga, mnoge funkcije NSATU i dalje obavlja američko osoblje, od kojih mnogi dele svoje vreme između ovog posla i američke evropske komande.

Zemlje koje učestvuju u UDCG podelile su odgovornosti u okviru osam koalicija koje imaju za cilj snabdijevanje određene vrste vojne opreme i obuku Ukrajini.

To uključuje vazduhoplovstvo, oklop, artiljeriju, deminiranje, dronove, integrisanu vazdušnu i protivraketnu odbranu, IT i koalicije za pomorsku bezbednost.

Osim pružanja pomoći, koalicije su imale za cilj da izgrade dugoročne kapacitete Ukrajine i pomognu ukrajinskoj vojsci da ispuni NATO standarde.

Na poslednjem sastanku u Ramštajnu, koalicije su predstavile svoje mape puta za razvoj ukrajinskih oružanih snaga do 2027. godine, u skladu sa obavezom Ukrajinskog sporazuma potpisanom na samitu u Vašingtonu prošle godine.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane razvilo je snažan okvir za saradnju sa koalicijama sposobnosti. Međutim, potrebno je još raditi kako bi se izbeglo dupliranje napora koalicije i NSATU, kao i kako integrisati ovo dvoje u smislu organizacione strukture i osoblja.

Bez obzira na buduću politiku Trampove administracije, jedna stvar je apsolutno jasna – Vašington će očekivati da Evropa preuzme mnogo veći deo tereta u odbrani kontinenta, uključujući odbranu Ukrajine.

U narednim mesecima (a možda i godinama) čućemo mnogo više o ovim naporima koje predvodi Evropa.