Ukrajina ima najveću vojsku u Evropi: Šta će se s njom dogoditi kada se rat završi?

Pitanje da li će takva vojska dugoročno moći da parira ruskim planovima u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma ključno je za čitav kontinent, koji sada Ukrajinu vidi kao bedem protiv ambicija Moskve.

Finansijski i kadrovski izazovi

Pronalaženje novca i ljudstva za održavanje vojske od 800.000 vojnika i ogromne količine opreme, uz istovremeni razvoj novih sposobnosti, biće jedan od najtežih posleratnih zadataka za ukrajinsku vladu, piše Volstrit žurnal, prenosi Index.hr.

Kako bi sprečili nadolazeću krizu likvidnosti u Kijevu i omogućili ukrajinskoj vojsci da nastavi borbu, lideri Evropske unije nedavno su odobrili zajam od 90 milijardi evra.

Međutim, dugoročno finansiranje ostaje ogroman izazov.

Ukrajina trenutno troši oko 30 odsto svog BDP-a na odbranu, dok je u Rusiji taj udeo 7,3 odsto.

Poređenja radi, ukupna pomoć Evrope, SAD i drugih saveznika ukrajinskoj vojsci i javnim službama iznosila je oko 350 milijardi dolara, prema podacima Kijelskog instituta za svetsku privredu.

S obzirom na to da je Amerika već obustavila finansiranje, postavlja se pitanje da li će evropske zemlje biti spremne da izdašno finansiraju Kijev nakon završetka rata.

Predsednik Volodimir Zelenski insistira na zadržavanju 800.000 aktivnih vojnika, odbacujući ruske zahteve da se taj broj ograniči na 600.000.

Iako su se evropski lideri saglasili s tom cifrom i obećali da će je finansirati, analitičari upozoravaju da je to neodrživo.

Tako velika vojska ne samo da je skupa, već bi i izvukla 800.000 ljudi iz privrede zemlje koja se suočava s demografskim padom.

„Ukrajina bi trebalo da cilja na 300.000 do 500.000 vojnika, a ostatak da održava kao rezervu“, smatra Mikola Bieljeskov, istraživač sa Ukrajinskog nacionalnog instituta za strateške studije, podsećajući da je vojska pre invazije imala manje od 300.000 pripadnika, što se pokazalo nedovoljnim.

Već je vidljiv zaokret koji bi mogao predstavljati budućnost ukrajinske vojske.

Stručnjaci se slažu da će se buduća ukrajinska vojska morati oslanjati na isplativija rešenja.

„Ukrajinska vojska moraće da se zasniva na sposobnostima koje su isplativije, poput dronova, mina i mobilizacije bazirane na rezervama“, rekao je Majkl Kofman, vojni stručnjak iz Carnegie Endowment for International Peace.

„Veliki i skupi elementi poput aviona mogu lako da potroše veliki deo ukrajinskog odbrambenog budžeta“, dodao je.

Ovaj zaokret ka tehnologiji već je vidljiv. Ministarstvo odbrane u martu je najavilo planove za povećanje upotrebe bespilotnih kopnenih vozila, poput dronova za evakuaciju, u 80 odsto svojih mehanizovanih brigada.

„Buduće oružane snage Ukrajine trebalo bi graditi na jednom osnovnom principu: ne bi trebalo da se bore ljudi, već dronovi“, izjavila je Halina Jančenko, poslanica koja vodi parlamentarnu radnu grupu za odbrambena ulaganja.

Bivši ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk slaže se s tim, tvrdeći da će širenje dronova i projektila postepeno potisnuti ljude sa bojišta.

U takvom scenariju, Ukrajina verovatno neće gomilati skupe tenkove, a čini se da je Kijev već odustao od ranijeg plana za proizvodnju 200 nemačkih tenkova „Panther“.

Kako bi smanjila zavisnost od hirova stranih dobavljača, Ukrajina želi da postane samodovoljna u proizvodnji oružja. Vlada je u oktobru objavila da je više od 40 odsto oružja na bojištu domaće proizvodnje, uz cilj da se taj udeo do kraja ove godine (2025) poveća na polovinu.

Protivvazdušna odbrana ili skupi borbeni avioni?

Gotovo svi ukrajinski oficiri i spoljni analitičari slažu se da protivvazdušna odbrana i projektili dugog dometa moraju biti glavni prioriteti.

„Kada bih morao da izdvojim jedno područje, verovatno bih se usredsredio na protivvazdušnu odbranu, jer svi vidimo šta se trenutno dešava s neprijateljskim udarima duboko unutar naše zemlje“, rekao je potpukovnik Serhij Kostišin, zamenik komandanta 72. brigade.

Ministarstvo odbrane planira da postavi najmanje 29 dodatnih radarskih stanica kako bi se stvorila jedinstvena mreža protivraketne odbrane.

Ipak, najveća rasprava vodi se oko borbenih aviona. Zelenski je nedavno potpisao memorandume o razumevanju sa Švedskom i Francuskom o kupovini do 250 borbenih aviona Gripen i Rafale.

Time bi, uz postojeće avione, Ukrajina imala vazduhoplovnu flotu veličine britanske i francuske zajedno. Međutim, borbeni avioni su izuzetno skupi za kupovinu i održavanje.

Na primer, Kolumbija je nedavno najavila da će potrošiti 3,6 milijardi dolara na svega 17 Gripena.

Ipak, Zagorodnjuk, sada predsednik tink-tenka Ukrajinski centar za odbrambene strategije, upozorava da avione ne treba otpisivati. „Ako to nemate, rizikujete da vaš neprijatelj može da zavlada nebom i uspostavi periode vazdušne nadmoći“, rekao je.