Ursula fon der Lajen iz Minhena: Bila je potrebna „šok terapija“, neke linije pređene i nema nazad

„Verujem da je došlo vreme da oživimo evropsku klauzulu o uzajamnoj odbrani“, rekla je, prenosi Politico.

„To je obaveza iz našeg sopstvenog Ugovora – član 42(7)… To je naša kolektivna posvećenost da stanemo jedni uz druge u slučaju agresije“.

Član 42.7 pominje se kao plan B za bezbednost Evrope u svetu u kojem SAD smanjuju podršku NATO-u.

Evropi je bila potrebna „šok terapija“ da bi bezbednost shvatila ozbiljno, kaže Fon der Lajen.

Predsednica Evropske komisije rekla je da Evropa konačno pojačava napore u oblasti odbrane. „Priznajem, bila je potrebna izvesna šok terapija“, rekla je. „I neke linije su pređene i više se ne mogu vratiti unazad.“

„Nijedan tabu ne sme ostati neizazvan“ kada je u pitanju evropska odbrana, izjavila je govoreći o potrebi za novom evropskom bezbednosnom strategijom, prenosi CNN.

Pominjući kako je blok ostao „neumoljiv“ u podršci Ukrajini, fon der Lajen je rekla: „Ovo je pravi evropski buđenje i ovo je samo početak onoga što treba da uradimo.“

„Moramo ojačati evropski kičmeni stub strateških resursa u oblasti svemira, obaveštajnih službi i dubinskih kapaciteta. Nijedno tabu ne sme ostati neizazvan“, dodala je.

Ona je govorila o potrebi za novom evropskom bezbednosnom strategijom i o „formalizovanju ad hok početaka novih bezbednosnih saradnji“.

„To znači da, u ovom zaista nestabilnom vremenu, Evropa, a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, treba da se približi po pitanjima bezbednosti, ekonomije i odbrane naših demokratija. Deset godina nakon Bregzita, naše budućnosti su više nego ikada povezane, dragi Kire“, rekla je, osvrćući se na premijera Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmera.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen započela je svoje obraćanje o evropskoj bezbednosti citirajući — Amerikanca.

Rečima Džerija Fridhajma, pomoćnika američkog ministra odbrane iz 1970-ih: „Ukoliko se jedna nacija ne oseća primarno odgovornom za sopstvenu bezbednost i blagostanje, prepustiće taj zadatak drugima i neće uspeti da mobiliše svoje resurse i političku volju za sopstvenu odbranu.“

Ta rečenica „odražava neke neprijatne istine“ o evropskoj samozadovoljnosti kada je reč o bezbednosti“, rekla je fon der Lajen.

Evropska unija mora delovati brže i odlučnije, rekla je predsednica Komisije. „To bi moglo značiti oslanjanje na rezultat kvalifikovane većine umesto na jednoglasnost“, upozorila je fon der Lajen.

Glasanje kvalifikovanom većinom (QMV) zahteva da 55 odsto zemalja EU, koje predstavljaju 65 odsto populacije bloka, glasa za neki predlog. Ovo se pominje kao potencijalni način, na primer, za zaobilaženje veta Mađarske na članstvo Ukrajine u EU.

Fon der Lajen je nazvaa Rubija „dobrim prijateljem“ i „jakim saveznikom“.

„Znamo da neki u administraciji imaju oštriji ton po ovim pitanjima“, priznala je, ne pominjući američkog predsednika ni potpredsednika.

Upitana kako bi odgovorila generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu koji je rekao da Evropa može samo da sanja ako misli da može opstati bez SAD, fon der Lajen se ogradila.

„Želela bih da mu kažem, dragi prijatelju,“ rekla je fon der Lajen, smejući se, „da ne postoji samo status kvo, ili podela i haos.“

„Postoji mnogo toga između, a status kvo nije zadovoljavajući,“ dodala je, ističući da to važi i za Evropu i za SAD.