Ovo je pet ključnih zaključaka sa vojne parade u Kini

Ovaj događaj zaokružuje važnu nedelju diplomatije za kineskog lidera, samo nekoliko dana nakon što je kineski grad Tjanđin bio domaćin velikog samita lidera zemalja Globalnog juga, prenosi Gardijan.

Ko je bio tamo?

Desetine svetskih lidera – uglavnom iz ne-zapadnih zemalja – prisustvovalo je događaju, ali najveću pažnju privukao je veličanstveni ulazak Si Đinpinga u društvu ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog lidera Kim Džong-Una.

Slika trojice autoritarnih vođa kako razgovaraju i rukuju se dok hodaju crvenim tepihom, prema analitičarima, šalje poruku izazova prema Zapadu.

Među ostalim prisutnima bili su i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, iranski predsednik Masud Pezaškijan, indonežanski predsednik Prabovo Subijanto i šef vojne hunte Mjanmara Min Aung Hlaing.

Ko nije bio tamo?

Lideri iz SAD, zapadne Evrope, Japana, Indije i Južne Koreje nisu prisustvovali događaju.

Što se tiče kineskih zvaničnika, uočljiv je bio izostanak visokih funkcionera Kineske Komunističke partije (KKP) što je neretko pokzatelj, za posmatrače Kine, da procene ko je eventualno pao u nemilost Si Đinpinga.

Bivši kineski lider Hu Đintao i bivši premijer Zu Rongđi nisu viđeni na događaju. Obojica su stariji, a Hu je viđen samo jednom otkako je nepristojno udaljen sa 20. kongresa partije 2022. godine.

Poruke koje su poslate

Visoko režiran događaj i lista gostiju bili su osmišljeni da pošalju poruku SAD-u i njegovim saveznicima o današnjoj snazi Kine.

U svom uvodnom govoru, Si je rekao da svet stoji pred „izborom između mira i rata“, upozoravajući da je Kina velika nacija koja „nikada ne podleže bilo kakvim nasilnicima“, što je verovatno aluzija na SAD i njihove saveznike.

Dodao je da prošlost pokazuje da se kineski narod uvek ujedinio „da se suprotstavi neprijatelju“ kada se suoči sa teškoćama.

Slike Sija, Putina i Kima pokazale su da „Kina se ne boji da stane uz svoje prijatelje i bude njihov bukvalni saputnik, čak i, ili možda posebno, kada su oni parije u sudu međunarodne javnosti“, rekao je Ven-ti Sung, saradnik Atlantskog saveta u okviru Global China Hub.

Parada je odmah izazvala reakciju američkog predsednika Donalda Trampa.

„Molim vas, prenesite moje najtoplije pozdrave Vladimiru Putinu i Kim Džong Unu, dok zajedno kujete zaveru protiv Sjedinjenih Američkih Država“, napisao je Tramp na svom nalogu na društvenoj mreži Truth Social.

Vojska i naoružanje

Parada koja je trajala 70-minuta prikazala je zapanjujuću količinu vojne tehnike – od tenkova i dronova, do projektila dugog dometa i nuklearno sposobnih raketa, borbenih aviona i stealth letelica. Parada je otkrila i napredak u naoružanju Narodnooslobodilačke armije (PLA).

Ova prezentacija je imala cilj „da natera SAD, Evropu i susede Kine na razmišljanje ukoliko planiraju da izazovu ključne nacionalne interese Kine“, rekao je Dru Tompson, viši saradnik na S Rajaratnam školi međunarodnih studija.

Primećena je i nova kineska lovačka letelica J15-DT, zasnovana na nosaču aviona, specijalizovana za elektronsko ratovanje. Rejmond Kuo iz Rand korporacije opisao ju je kao „leteći sistem podrške i mamac za lovce, koji prati pokretne mete za lovce i odvlači protivnapade od njih“.

Kuo je istakao i novu međukontinentalnu balističku raketu lansiranu sa podmornice, što pokazuje napredak Kine u izgradnji „trijade“ nuklearnih raketnih sistema koji se međusobno dopunjuju i nadoknađuju slabosti lansiranjem sa kopna, vazduha i mora.

Jedan od ključnih zaključaka Jinga-Ju Lina, vanrednog profesora na Institutu za međunarodne poslove i strateške studije na univerzitetu Tamkang u Tajvanu, jeste rastući značaj sistema za borbu protiv dronova i vazdušnih sistema ranog upozorenja.

„Mislim da su ove promene proizašle iz lekcija rata Rusije i Ukrajine, gde smo videli široku upotrebu dronova“, smatra ovaj profesor.

Dženifer Parker, saradnica za pomorske studije na UNSW Kanbera, naglasila je važnost da se „razdvoji“ prava vojna moć od onoga što naziva kineskom kampanjom informacionog ratovanja.

„Povezano sa paradama, vojnim vežbama i demonstracijama uvek postoji velika doza obmane“, rekla je. Ali, dodala je, mislim da ne treba potcenjivati kineske sposobnosti – oni su veoma sposobna vojska i trebalo bi ozbiljno da brinemo.

Tajvan

Sijev govor sadržao je više referenci na „pomlađivanje kineske nacije“ – često korišćenu frazu za njegov veliki plan za budućnost Kine, koji se zasniva na aneksiji Tajvana kao kineske teritorije.

Si i Komunistička partija tvrde da je Tajvan kineska provincija, trenutno pod upravom ilegalnih separatista, i obećavaju njegovu aneksiju kroz ono što nazivaju „ponovnim ujedinjenjem“. Vlada i narod Tajvana su protiv toga.

Predsednik Tajvana Lai Čing-te odbacio je paradu rečima: „Narod Tajvana ceni mir, i Tajvan ne obeležava mir kroz cev puške“