Istorijski proces: Ko je Žair Balsonaro, bivši predsednik Brazila, koji je osuđen na 27 godina zatvora?

Četvoro od pet sudija brazilskog Vrhovnog suda glasalo je za osudu Bolsonara po svih pet tačaka optužnice u ovom istorijskom procesu, i osudilo ga na 27 godina i tri meseca zatvora.

Bolsonaro je osuđen za: planiranje državnog udara; učešće u oružanoj kriminalnoj organizaciji; pokušaj nasilnog ukidanja demokratskog poretka Brazila; počinjenje nasilja nad državnim institucijama i nanošenje štete zaštićenoj javnoj imovini tokom upada njegovih pristalica u zgrade vlade 8. januara 2023. godine.

Prema tvrdnjama tužilaca, deo zavere uključivao je planove da se koriste eksplozivi, oružje ili otrov za potencijalni atentat na levičarskog predsednika Luisa Inasija Lulu da Silvu, njegovog potpredsednika Žeralda Alkmima, i sudiju Aleksandra de Moraeša, koji je predsedavao suđenjem Bolsonaru, piše CNN.

Tužilaštvo je tvrdilo da je zaveru za državni udar započeta još 2021. godine, kroz pokušaje da se podriva poverenje javnosti u izborni sistem.

Nakon Bolsonaroovog poraza na izborima 2022. godine, tužioci su naveli da su optuženi pokušali da ponište rezultate tako što su pozivali njegove pristalice da se mobilišu u Braziliji, gde su 8. januara 2023. godine upali i vandalizovali tri ključne institucije vlasti – predsedništvo, kongres i Vrhovni sud.

Bolsonaro i ostali optuženi u procesu negirali su bilo kakvu krivicu.

Presuda ostavlja Bolsonara, koji ima 70 godina, u situaciji da bi mogao da provede ostatak života u zatvoru. Takođe, on će biti lišen prava na kandidaturu na izborima narednih osam godina, prenosi CNN Brasil.

Od 4. avgusta nalazi se u kućnom pritvoru, optužen za pokušaj zastrašivanja sudija Vrhovnog suda putem kampanje koju je u Sjedinjenim Državama vodio njegov sin Eduardo Bolsonaro, a koja je rezultirala uvođenjem carina Brazilu od strane Donalda Trampa, piše Gardijan.

Bivši predsednik Brazila i dalje ima pravo na žalbu, iako razmera glasova protiv njega čini malo verovatnim da će presuda biti poništena. Nakon što se žalbeni proces završi – verovatno u oktobru ili novembru – sudije će odlučiti gde će Bolsonaro izdržavati kaznu.

S obzirom na njegove stalne zdravstvene probleme Bolsonaro će verovatno ostati u kućnom pritvoru, bolnici, ili u specijalnoj jedinici unutar kasarne ili policijskog objekta.

Suđenje, koje se održava pred izbore 2026. godine, duboko je podelilo Brazil. Tokom vikenda, hiljade Bolsonarovih pristalica izašle su na ulice na Dan nezavisnosti zemlje kako bi protestovale protiv sudskog procesa.

Najstariji sin bivšeg predsednika, Flavio Bolsonaro, senator u Brazilu, kritikovao je ishod i napao Moraesa: „Pod izgovorom odbrane demokratije, stubovi demokratije su srušeni da bi se osudio nevin čovek koji nije želeo da se pokori diktatoru po imenu Aleksandre de Moraes“, rekao je u četvrtak na platformi X.

Bolsonaro je dugo tvrdio da je suđenje politička hajka.

Tramp nije odgovorio da li će uvesti nove sankcije kada su ga novinari u četvrtak pitali za presudu, ali je izrazio šok zbog ishoda suđenja.

„Mislio sam da je on dobar predsednik Brazila, i vrlo je iznenađujuće da se ovo može dogoditi,“ rekao je. Američki državni sekretar Marko Rubio napisao je na X da je presuda „nepravedna“ i rekao da će SAD „odgovoriti na ovu hajku“.

Eduardo Bolsonaro, još jedan sin bivšeg predsednika, rekao je za Reuters da očekuje dodatne američke sankcije protiv brazilskih zvaničnika, uključujući sudije koji su glasali za osudu.

Ko je Žair Balsonaro?

Žair Balsonaro je rođen 21.marta 1955. u Kampinasu, Brazil. Ostaće upamćen po provokativnim i zapaljivim izjavama, piše CNN.

Njegove retoričke mete često su žene i LGBTQ zajednica. Godine 2003. rekao je jednoj poslanici da „nije vredna toga da bude silovana“. U intervjuu za časopis Playboy 2011. godine, izjavio je da ne bi mogao da voli sina ako bi bio gej. Takođe je izražavao nostalgiju prema periodu vojne diktature u Brazilu.

Bolsonaro je služio sedam mandata kao poslanik u Donjem domu brazilskog Kongresa. Tokom svog mandata u Kongresu, prioriteti su mu bili: zaštita prava građana na posedovanje oružja, promovisanje hrišćanskih vrednosti i oštriji pristup kriminalu. Godine 2017. izjavio je: „Policajac koji ne ubija nije policajac“.

Tokom političke karijere, Bolsonaro je više puta menjao stranačku pripadnost, a na predsedničkim izborima je na kraju nastupio kao kandidat Socijalno-liberalne partije.

Kada je preuzeo funkciju predsednika 2019. godine, Brazil se nalazio u dugotrajnoj ekonomskoj krizi i suočavao se sa rastućim nivoom nesigurnosti. Njegov dolazak na vlast usledio je nakon korupcionaškog skandala koji je potresao političke i finansijske institucije u zemlji.

U svom inauguracionom govoru, Bolsonaro je obećao da će Brazil pretvoriti u „snažnu i procvetalu zemlju“.

Te godine svojom retorikom izazvao je napetosti sa Francuskom jer je kazao da je Emanuel Makron „oportunistički kreten“, ima „kolonijalni mentalitet“, a izgled prve dame Francuske Brižit Makron je izložen ruglu.

I krajem jula 2019. je izazvao diplomatski skandal kada je, zbog posete frizeru, otkazao sastanak u Braziliji sa tadašnjim šefom francuske diplomatije Žan-Ivom le Drijanom.

Protivnik je abortusa, eutanazije, istopolnih brakova, migracija. Završio je vojnu akademiju Agulhas Negras, 1977. U vojnoj službi ima čin kapetana.

Iz dva braka ima petoro dece. Trenutno je u trećem braku sa 27 godina mlađom suprugom Mišel Bolsonaro.