Zašto Al Šabab ponovo osvaja Somaliju?

Predsednik Somalije Hasan Šeik Mohamud je bio samouveren na jednoj konferenciji ovog proleća. „Teroristima nije mesto u Somaliji“, izjavio je 69-godišnji šef države. Međutim, islamistička milicija Al Šabab ponovo je u usponu u ovoj istočnoafričkoj zemlji i približila se glavnom gradu Mogadišu.

To je težak udarac za zemlju na Rogu Afrike, koja već oko 20 godina vodi borbu protiv ove milicije bliske Al Kaidi. Još 2022. izgledalo je kao da bi somalska vlada mogla da povrati kontrolu nad državnom teritorijom.

Nedostatak kapaciteta i prioriteta

Međutim, vojna situacija se ponovo preokrenula u korist Al Šababa. Vlada i vojska nisu uspele da obezbede teritorije koje su stavile pod kontrolu. Često im je nedostajalo kapaciteta, kaže Ulf Terlinden, šef kancelarije Fondacije Hajnrih Bel za Rog Afrike sa sedištem u Najrobiju. „Naposletku, borbene jedinice koje su zauzele teritoriju nisu te koje mogu da obezbede civilni poredak nakon proterivanja Al Šababa.“

Istovremeno, čini se da vlada ne vidi izgradnju lokalne uprave na oslobođenim područjima kao prioritet. A trebalo bi da omogući da država što pre postane vidljiva za stanovništvo – kroz bezbednost, škole, bolnice, funkcionalno pravosuđe.

Samo na taj način država bi mogla da dugoročno stekne relevantnost i legitimitet, smatra Terlinden. To se, međutim, uglavnom ne dešava. Ovim neuspehom država gubi lojalnost stanovništva, što ide u prilog miliciji Al Šabab.

Milicija mami velikim novcem

Milicija je privlačna mnogim ljudima i zbog raširenog siromaštva. Prema podacima Svetske banke, više od polovine stanovništva živi ispod granice siromaštva. Borba za ekonomski opstanak tera posebno mlade ljude da se priključe miliciji. Jer već obični borci dobijaju platu do 300 američkih dolara, što je otprilike jednako plati jednog policajca. Prema procenama Evropske unije, Al Šabab ima do 12.000 boraca, „tačan broj nije poznat“.

Teroristička grupa svakako ima dovoljno novca. Prema stručnjacima Ujedinjenih nacija za Somaliju, Al Šabab godišnje prikupi oko 150 miliona dolara, a u poslednje vreme čak 200 miliona. I to ne samo u područjima koja kontroliše vojno, već i u samom Mogadišu.

To je još 2020. potvrdio bivši savetnik za bezbednost somalskog predsednika, Husein Šeik Ali. „Oni oporezuju svu robu koja se uvozi i izvozi – isto kao i vlada“, rekao je Husein Šeik. „Milicija se infiltrirala u mnoge državne institucije.“ Stanovništvo, kaže, nema drugu opciju osim da sarađuje s Al Šababom. „U suprotnom bi osetili posledice.“

Da li će Somalija izgubiti misiju Afričke unije?

Još jedan problem: uprkos nedavnim ozbiljnim neuspesima, somalska vojska bi do 2029. mogla da izgubi svog najvažnijeg međunarodnog partnera – interventne snage Afričke unije (AU). Od 2007. godine, ove trupe pod različitim mandatima i imenima, ratuju rame uz rame sa somalskom vojskom.

Nakon raspada somalske države 1991. godine, kada je srušen poslednji diktator Siad Bare, raspala se i nacionalna vojska. Interventne snage Afričke unije imaju misiju da podrže somalsku vojsku sve dok ona ne bude u stanju da sama obezbedi teritoriju, vladu i stanovništvo. Do sada to nije uspelo.

Ipak, misija AU se već godinama postepeno smanjuje, u skladu s prvobitnim planom. Najkasnije za četiri godine trebalo bi da bude ukinuta. Međutim, trenutno nije jasno da li će uopšte izdržati toliko dugo, upozorava Omar Mahmud, stručnjak za istočnu Afriku iz nevladine organizacije Međunarodna krizna grupa.

Jer trenutno nije obezbeđeno finansiranje misije. Evropska unija je od 2007. bila njen najveći donator, ali više ne želi da gotovo sama snosi troškove. Novi donatori još nisu pronađeni.

EU želi stabilnost u zemlji

Pošto je EU veoma zainteresovana za makar delimično stabilnu Somaliju, od 2007. godine je uložila oko 4,3 milijarde evra u bezbednost zemlje. Najpre zbog toga što međunarodne terorističke grupe koje tamo nesmetano deluju i prikupljaju novac predstavljaju pretnju i za Evropu.

Osim toga, siromaštvo, nedostatak perspektive i bezvlašće pogoduju i kriminalu na moru. To je između 2007. i 2012. postalo bolno jasno, u vreme vrhunca piraterije ispred obale Somalije. U tom periodu oteto je oko 180 teretnih i trgovačkih brodova, a napadnuto oko 860 – ozbiljan udarac za međunarodnu pomorsku trgovinu. Jer Somalija izlazi na Adenski zaliv, jednu od najvažnijih svetskih pomorskih ruta.

Nekoliko međunarodnih pomorskih misija, uključujući misiju EU „Atalanta“, pomogle su da piraterija pre desetak godina gotovo potpuno nestane. Međutim, od 2023. broj napada ponovo raste. „Ako niko ne obezbedi dodatni novac, misija AU verovatno neće odmah da se povuče“, kaže Mahmud. „Ali će sigurno trpeti njeni kapaciteti i sposobnosti, a naravno i moral.“

Vremenom bi sposobnost Somalije da se brani dodatno oslabila, smatra Mahmud. „I to bi Al Šabab svakako mogao da iskoristi.“