Zelenski za Gardijan otkrio da li se plaši Trampa i ko je pomogao da se približi predsedniku SAD

Takođe je u ekskluzivnom intervjuu za Gardijan rekao da je kralj Čarls pomogao u izgradnji odnosa sa Trampom i opisao britanskog monarha kao nekog ko „veoma podržava“ Ukrajinu.

Zelenski je govorio nakon razarajućih ruskih udara na energetski sistem zemlje, koji su u nedelju izazvali nestanke struje u većini ukrajinskih regiona, dok su inženjeri pokušavali da obnove mrežu. Tokom razgovora struja je dva puta nestala.

Ukrajinski predsednik je odbacio tvrdnje da je Tramp u oktobru na sastanku u Beloj kući bacao mape ratišta u nekoj žestokoj raspravi, kada je stigao nadajući se da će obezbediti isporuke američkih krstarećih raketa Tomahavk.

„Ništa nije bacio. Siguran sam“, rekao je Zelenski. Opisao je njihove odnose kao „normalne“, „poslovne“ i „konstruktivne“.

Prema izveštaju Financial Timesa, Tramp je navodno pritiskao Zelenskog da prihvati maksimalističke uslove Vladimira Putina za okončanje rata i rekao da će ruski lider „uništiti“ Ukrajinu ako ne pristane. Zelenski je rekao da se sastanak odvijao drugačije.

Ukrajinska delegacija je postavila tri zahteva ispred Trampa i njegovog američkog tima, predstavljajući uzastopne mere, uključujući oružje i ekonomske sankcije koje bi „oslabele“ Moskvu, rekao je. Cilj je bio da se smanji sposobnost Rusije da bombarduje Ukrajinu i prisili Putina za pregovarački sto.

Govoreći u predsedničkoj palati u Kijevu, Zelenski je rekao da se „svet boji Trampa“.

„To je istina,“ dodao je. Na pitanje da li se to odnosi i na njega, rekao je: „Ne. Nismo neprijatelji sa Amerikom. Mi smo prijatelji. Pa zašto bismo se plašili?“

Rekao je: „Tramp je izabran od strane svog naroda. Moramo poštovati izbor američkog naroda, baš kao što sam ja izabran od svog naroda. SAD su naš strateški partner, već dugi niz godina, možda čak decenijama i vekovima“.

Dodao je da dve zemlje dele duboke vrednosti, za razliku od „imperijalističke“ i revizionističke Rusije, kako je sugerisao.

Takođe je otkrio da je kralj Čarls imao ključnu ulogu iza kulisa u podsticanju američkog predsednika da pruža snažniju podršku Ukrajini, nakon burnog sastanka u Ovalnom kabinetu u februaru kada je Tramp javno pritiskao Zelenskog i isterao ga iz Bele kuće.

Tokom državne posete Velikoj Britaniji u septembru, Tramp je imao sastanak jedan na jedan s kraljem. „Ne znam sve detalje, ali razumem da je Njegovo Veličanstvo poslao neke važne signale predsedniku Trampu,“ rekao je Zelenski.

Dodao je da Tramp poštuje kralja i smatra ga „veoma važnim“, što je, prema njegovim rečima, iskrena pohvala koju ne upućuje – misli – mnogim ljudima.

„Njegovo Veličanstvo je veoma pažljiv prema našem narodu. Možda ‘pažljiv’ nije prava reč. On je neko ko nas jako podržava“, rekao je ukrajinski predsednik.

Nekoliko sekundi nakon što je Zelenski seo za razgovor sa Gardijan, intervju je prekinut jer je nestala struja u Palati Marijinski u samom srcu ukrajinske prestonice.

U poslednjim nedeljama Rusija je više puta gađala nacionalnu elektroenergetsku mrežu Ukrajine, što je dovelo do čestih nestanaka struje u mnogim gradovima i opštinama.

Dalji napadi tokom vikenda smanjili su kapacitet proizvodnje energije u zemlji na „nulu“, saopštila je državna energetska kompanija Centrenergo. Ruski dronovi takođe su pogodili dve nuklearne elektrane duboko na zapadu Ukrajine, a Kijev je pozvao UN-ov nuklearni nadzor da reaguje.

Međutim, kada je uključeni rezervni generator u palati proradio, svetla su se ponovo upalila.

„Ovo su naši uslovi života,“ rekao je Zelenski sa blago sarkastičnim osmehom. „Normalno je. Imamo fluktuacije struje u Kijevu, kao i svuda drugde.“ Dodao je da Putin naređuje „terorističke napade“ na ukrajinski energetski sistem, ubija civile i ostavlja ih bez struje i vode. „Ne može na drugi način da stvori napetost unutar našeg društva.“

Zelenski je rekao da blisko sarađuje sa međunarodnim partnerima kako bi zaštitio Ukrajinu od noćnih hordi ruskih dronova. Do sada su, međutim, Velika Britanija i drugi saveznici isključili slanje borbenih aviona da patroliraju nebom iznad centralnog i zapadnog dela zemlje – što je dugogodišnji zahtev Kijeva. Zelenski je rekao da želi da naruči 27 protivvazdušnih sistema Patriot od američkih proizvođača.

U međuvremenu, evropske države bi Ukrajini mogle pozajmiti svoje postojeće Patriote, dodao je.

Na pitanje da li EU i Velika Britanija čine dovoljno, pred nadolazeću hladnu i mračnu zimu, Zelenski je odgovorio: „Nikad nije dovoljno. Biće dovoljno kada rat završi. I dovoljno kada Putin shvati da mora da stane.“ Rekao je da ima dobre odnose sa Kir Starmerom i da održava „stalne kontakte“ sa Londonom.

„Nije reč lično o premijeru,“ dodao je, komentarišući pitanje nedovoljne pomoći.

S obzirom na to da Tramp isključuje američko vojno angažovanje, francuska i britanska vlada obećale su da će poslati trupe kao deo eventualnog mirovnog sporazuma.

Na pitanje da li bi želeo da britanski vojnici stignu ranije – na primer da zauzmu odbrambene položaje na ukrajinskoj granici sa Belorusijom – Zelenski je odgovorio: „Naravno. Tražili smo mnoge stvari, uključujući oružje i članstvo u EU i NATO-u.“

Ali je napomenuo da pitanje evropskog vojnog prisustva u Ukrajini dok se rat vodi mora biti pažljivo razmatrano.

„Lideri se plaše svojih društava. Ne žele da budu uključeni u rat,“ rekao je. Na kraju je „njihov izbor“ da li će rasporediti trupe. Ako bi previše forsirao, postojala bi opasnost da Kijev izgubi „finansijsku i vojnu podršku od naših partnera“.

U poslednjim danima ruske trupe su zauzele veći deo istočnog grada Pokrovsk nakon duge i krvave kampanje.

Zelenski je rekao da je Moskva u operaciju uložila ogromne snage – „170.000 ljudi“ – dok je rat bio najžešći i najbrutalniji u Donjeckoj oblasti, glavnom Putinovom cilju. „To je cela priča. Tamo nema ruskog uspeha. I mnogo žrtava,“ rekao je.

Prema njegovim rečima, Moskva je u oktobru imala 25.000 poginulih i ranjenih vojnika – rekord.

Dodao je da Kremlj vodi i „hibridni rat protiv Evrope“ i testira crvene linije NATO-a.

Zelenski je tvrdio da je potpuno moguće da Rusija otvori drugi front protiv neke druge evropske zemlje pre nego što rat u Ukrajini završi: „Verujem da hoće. Može to da uradi. Moramo zaboraviti opšti evropski skepticizam da Putin prvo želi da zauzme Ukrajinu, a onda možda ide negde drugo. Može da uradi obe stvari istovremeno.“

Predsednik Ukrajine povezao je porast malignih aktivnosti širom Evrope – uključujući lažni upad dronova nad Poljskom i kasniji pojavak dronova nad aerodromima u Kopenhagenu, Minhenu i Briselu – sa neuspehom Rusije da značajno napreduje na frontu od početnih meseci nakon invazije 2022. godine.

„Putin je u ćorsokaku kada je u pitanju stvarni uspeh. Za njega je to više kao pat pozicija. Zato ga ti neuspehi mogu navesti da traži druga teritorijalna osvajanja. Veoma je teško za nas, ali mi smo kod kuće i branimo se,“ rekao je.

Opisao je Rusiju kao veliku i agresivnu zemlju koja treba velikog spoljnog protivnika da ujedini svoje različite etničke grupe i regione. Putin je smatrao SAD i Zapad svojim neprijateljem, rekao je. „Prijateljstvo sa Rusijom nije rešenje za Ameriku. Po vrednostima, Ukrajina je mnogo bliža SAD-u nego Rusija.“

Komentatori su tvrdili da rusko osvajanje teritorije u Ukrajini – i Trampova ranija pretnja ove godine da će na „jedan ili drugi način“ pribaviti Grenland – znači da je posleratni, nakon 1945. zasnovani poredak efektivno gotov.

Na pitanje da li se slaže, Zelenski je odgovorio: „Niko ne bi trebalo da vam nameće išta spolja. Želim da živim u svetu gde sam jednostavno poštovan. Ne zastrašivan, ne ubijan. Želim da živim u takvom svetu.“

Zelenski je predsednik Ukrajine od 2019. godine i vodi svoju zemlju kroz skoro četiri godine iscrpljujućeg totalnog rata. Kako se nosi sa tim? „Pa, jednostavno volim Ukrajinu. Zaista ne mogu da nađem neki drugi razlog, znate. Mislim da ljude drži zajedno nešto veće od same logike. Veoma volim naš narod. Sada je teško u Ukrajini zbog rata. Ali želim da budem ovde.“