Izmena vlade usred rata: „Problem za Zelenskog je što mu je politička ‘klupa za rezervne igrače’ vrlo kratka“

Sviridenko je postala druga žena na čelu vlade u istoriji savremene ukrajinske države, posle Julije Timošenko.

Zelenski je, pokrenuvši smenu niza ministara, prema sopstvenim rečima, dao početak „transformaciji izvršne vlasti“.

Zašto je predsednik pokrenuo veliku rekonstrukciju ukrajinske vlade, šta te promene znače i šta treba uzeti u obzir u međunarodnom kontekstu?

Efikasnost u skladu sa realnošću

Kandidatura Sviridenko nije bila iznenađenje, navodi Dmitrij Stratievski, politikolog, istoričar i direktor Berlinskog centra za istočnoevropske studije za Moskovski tajms (The Moscow Times), dodajući da se o njenom imenovanju u Kijevu govorilo nedeljama.

Imajući u vidu da je u politiku došla iz menadžmenta, kao i mnogi drugi članovi tima Zelenskog, Sviridenko je napredovala kroz karijeru bez političkih ili korupcionaških skandala.

Ima reputaciju marljive i pouzdane osobe, a kao ministarka ekonomije i prva potpredsednica vlade uspostavila je produktivnu saradnju u trouglu „Predsednički kabinet – vlada – Vrhovna rada“.

Njena lojalnost, imajući u vidu ključnu ulogu predsedničkog kabineta u donošenju odluka, bila je korisna za njeno ministarstvo i vladu u celini.

U ukrajinskim novinarskim krugovima često su navođeni primeri kada je upravo Sviridenko uspevala da ubedi Zelenskog i šefa predsedničkog kabineta Andreja Jermaka u opravdanost neke inicijative, dok bi premijer Denis Šmigal često bio odbijen.

Sviridenko nije stekla mnogo neprijatelja unutar vlasti, što potvrđuju i rezultati glasanja o njenoj kandidaturi u parlamentu – samo 22 poslanika glasala su protiv toga da postane 19. premijer u istoriji nezavisne Ukrajine.

Ne može se reći da je Zelenski bio nezadovoljan radom Šmigala, navodi politikolog.

Kao političar koji je pet godina bio na mestu premijera – što je rekord za Ukrajinu, bio je lojalan predsedniku i sebe pozicionirao kao apolitičnog tehokratu čiji je zadatak da savesno obavlja svoje dužnosti.

Ponuda Šmigalu da preuzme novu funkciju u vladi, ovaj put ministra odbrane, potvrđuje da poverenje među njima i dalje postoji.

Takođe, za Zelenskog i Jermaka politički je korisno da u timu imaju „autsajdera“ bez političkih ambicija – Šmigal formalno nikada nije pripadao užem krugu Zelenskog.

Problem za Zelenskog je što mu je politička „klupa za rezervne igrače“ vrlo kratka.

„Kadrovsku stagnaciju“, manjak novih lica, preveliku birokratiju i teškoće u upravljanju primećuju čak i komentatori naklonjeni predsedniku.

U takvim okolnostima, jedina razumna odluka bila je rekonstrukcija radi povećanja efikasnosti rada vlade.

Na primer, funkcije u vladi sada su dobila oba ključna zamenika Sviridenkove iz Ministarstva ekonomije  Aleksej Soboljev postao je ministar, a Taras Kačka potpredsednik vlade zadužen za evropske i evroatlantske integracije.

Herman Galušenko, koji se istakao kao ministar energetike uprkos stalnim ruskim napadima na energetski sistem Ukrajine, sada je postao ministar pravde.

Kadrovski potezi Zelenskog više predstavljaju prinudno prestrukturiranje unutar tima, preraspodelu uspešnih menadžera na „kritične“ zadatke, nego dokaz najavljene „transformacije“, smatra Stratievski.