– Zahvaljujući donaciji investitora projekta „Beograd na vodi“ od dva miliona evra, počela je rekonstrukcija zgrade Beogradske zadruge. Time se pokazuje da se ne samo gradi već i obnavljaju neke stare kulturne vrednosti našeg grada – istakao je Goran Vesić, sekretar Privremenog organa u jučerašnjem obilasku radova na rekonstrukciji ovog velelepnog, ali oronulog zdanja u Karađorđevoj 48.
On je istakao da su ovo pripremni radovi u sklopu „Beograda na vodi“, a planirana je i restauracija čitave Karađorđeve ulice i mnogih drugih objekata koji su od značaja za prestonicu.
– Karađorđeva će biti jedna od najlepših ulica u gradu baš kao nekada, kada je bila centar trgovine – dodao je Vesić.
Za sada se radi na sređivanju fasade, a početkom maja urediće se i enterijer i uneti novi nameštaj, a u ovo zdanje biće i promotivni centar projekta „Beograd na vodi“. Srđan Rupar, vođa projekta, rekao je da će objekat služiti kao komunikacioni centar, gde će biti istaknuta velika maketa budućeg kompleksa.
– Tu će biti sve što se tiče budućeg projekta „Beograd na vodi“ u prvoj fazi, a u kasnijim fazama planiramo da određene delove objekta damo za kulturnu namenu. Planirano je da ovde dolazimo svi, kao i budući kupci nekretnina, i svi zainteresovani za mnoge aktivnosti – istakao je Rupar. Zgrada Zadruge još je početkom 20. veka bila opremljena sistemom za hlađenje, dok će danas, prema rečima Rupara, sve to biti modernizovano, a uz saglasnost i nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture postaviće se i podno grejanje.
Pripremni radovi na rekonstrukciji i adaptaciji Zadruge zvanično su počeli 10. marta, dobijene su sve potrebne dozvole od Zavoda za zaštitu spomenika i drugih nadležnih gradskih institucija. Završetak radova, koje izvode domaća preduzeća, i otvaranje planirano je u maju.
Zapuštena raskoš
Zgrada nekadašnjeg Geozavoda podignuta je 1907. godine prema projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića. Oblikovana je u akademskom maniru 20. veka, bogato ukrašena plastičnom dekoracijom na fasadama i u delu enterijera. Proglašena je spomenikom kulture 1966. godine. Kako je objasnila Nela Mićović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture, na ulazu je predstavljena žena sa četiri figure koje predstavljaju Srbiju i četiri privredne grane. Nešto slično nalazi se i na galeriji, Srbija kao žena uz dve figure koje označavaju bankarstvo i osiguravajuća društva, što je nekada i bila glavna delatnost ove zadruge, pojasnila je Mićovićeva. Nakon Drugog svetskog rata, znatno je zapuštena, nesavesno su dograđena tri sprata, a brojni trgovački lokali koji su radili u prizemlju su zatvoreni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
