GSP nekada i sada

Dve godine kasnije na liniji Terazije – Topčider, Beograd je uveo električni tramvaj. Pre Beograda imali su ga samo Frankfurt i Cirih. Godine 1904. izvršena je elektrifikacija na svim tramvajskim linijama. Pred prvi svetski rat Beograd je imao osam tramvajskih linija, ukupne dužine 21,6 kilometar, 24 električna tramvaja i 12 prikolica. Autobuski saobraćaj uveden je 1928.godine u organizaciji Direkcije tramvaja i osvetljenja Beogradske opštine.

Pred drugi svetski rat Beograđani su imali 12 autobuskih linija i 87 autobusa. Tramvajski saobraćaj odvijao se na 10 linija ukupne dužine 81,5km, a vozni park je brojao 154 vozila.

Prvi trolejbus pojavio se u Beogradu na Prvomajskoj paradi 1947. godine, a prva trolejbuska linija Kalemegdan-Slavija, otvorena je 22.juna.

Danas je GSP „Beograd“ najveći gradski prevoznik u okruženju koji sa oko 6.500 zaposlenih i 1.182 vozila svakodnevno obavlja funkciju javnog gradskog prevoza dvomilionskog Beograda.Na ukupno 166 linije u dnevnom saobraćaju, kupna dužina mreže iznosi bezmalo 1.900 km. Po nivou starosti voznog parka GSP se približio kompanijama za javni gradski prevoz razvijenih zemalja Evropske Unije.

Kontrolori bez prsluka

Stalno zaposleni kontrolori u GSP-u više nemaju obavezu da prilikom kontrole karata u vozilima javnog prevoza nose zelene prsluke.U tom preduzeću objašnjavaju da je probni period privikavanja gradjana prošao i da je bilo dovoljno vremena da gradjani steknu naviku da bez povlastice i karte ne ulaze u vozila javnog prevoza. B. R.

Građane prevozi 940 vozila

Pored redovnog saobraćaja, na 21 liniji obavlja se prevoz dece i opslužuje šest sezonskih linija. Vozilima GSP radnim danom se preveze oko milion i šesto hiljada putnika. Najveće učešće ima autobuski podsistem, slede ga tramvaji i na kraju trolejbuski podsistem. Po redu vožnje Beograđane svakodnevno prevozi 940 vozila GSP „Beograd“, od čega je 698 autobusa, 145 tramvaja i 97 trolejbusa.