Za razvoj turizma na teritoriji grada Beograda od strateškog značaja je stvaranje udruženja ugostiteljskih objekata za smeštaj, jer u međusobnoj saradnji lakše mogu da ostvare svoje ciljeve, smanje troškove poslovanja, zajednički promovišu svoje usluge na međunarodnim sajmovima, smatraju u Sekretarijatu za privredu grada Beograda i Turističkoj organizaciji Beograda.
Zbog velikog broja manifestacija koje se održavaju u Beogradu, dolazaka niskobudžetnih aviokompanija i činjenice da naš grad na turističkom tržištu postaje prepoznatljiv kao siti brejk destinacija, hosteli predstavljaju značajan segment smeštajne ponude, budući da ovaj vid smeštaja koriste mladi ljudi, do 35 godina – rekla je zamenica gradskog sekretara za privredu Stanija Višekruna, na nedavno održanom sastanku sa predstavnicima novooformljenog Udruženja hostela opštine Savski venac.
Ovo udruženje okuplja sedam hostela koji se nalaze u neposrednoj blizini železničke i autobuske stanice, na Zelenom vencu i Senjaku, sa ukupno 255 ležaja. U okviru svog programa Udruženje hostela opštine Savski venac ima između ostalog grupne posete Beogradu za 40 evra po osobi. To obuhvata noćenje u nekom od sedam hostela, planinarsku turu po izboru grupe i turističko razgledanje grada sa posetom Avali ili Adi Ciganliji.
Najavljeno je da će biti osnovan i klub korisnika usluga hostela, čiji će članovi imati određene beneficije pri korišćenju ugostiteljskih i drugih turističkih usluga na teritoriji Beograda.
Da je opština Savski venac jedna od najposećeniji, govori i podatak da svake godine više od 200 hiljada turista poseti ovu beogradsku opštinu.
Dejan Veselinov, PR Turističke organizacije Beograda kaže za Danas da su hosteli kao oblik smeštaja doživeli pravu ekspanziju poslednjih nekoliko godina, te ne čudi podatak da ih u Beogradu trenutno ima više od pedeset.
– Sada ih ima 54, a samo u poslednjih dve godine otvoren je najveći broj novih hostela u Beogradu. Kvalitet njihovih usluga i način prezentacije su na visokom nivou, što je za svaku pohvalu. Njihov ukupan kapacitet je oko 1.100 ležajeva, a tokom letnjeg raspusta otvoreni su i studentski domovi, u kojima je praktično na raspolaganju još oko 5.000 ležajeva – kaže Veselinov.
On smatra da su hosteli potrebni Beogradu, s obzirom na to da veliki broj mladih ljudi, dolazi u Beograd na raznovrsne manifestacije, koncerte, zbog noćnog života i da se najrađe odlučuju upravo za smeštaj u hostelima.
– Hostele koriste podjednako i domaći i strani gosti. Iskorišćenost hostela prošle godine bila je sto odsto veća nego predhodne godine, što govori o tome koliko je ovaj vid smeštaja interesantan gostima Beograda – kaže Veselinov.
Uključuju se i stranci
Pre nekoliko meseci Šveđanin Maks Vikberg, otvorio je jedan takav hostel u blizini glavne beogradske autobuske i železničke stanice.
– Bilo mi je interesantno da dođem ovde, gde je moj deda rođen. Boravak u ovom gradu ispunjen je brojnim pozitivnim iskustvima. Upoznajem dosta toplih, dobrih ljudi, i uočavam razliku u odnosu na Švedsku, odakle sam. Ovde ima zaista dobrih stvari i o tome pričam turistima koji dolaze. Deo sredstava uložio sam u renoviranje objekta, a deo u reklame, u želji da u Beograd dođe što veći broj turista – izjavio je nedavno Maks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
