I „viša sila“ učestvuje u gradnji

Iako se narednih dana očekuje da budu poznati svi detalji plana silaska grada na reke, već su se u javnosti pokrenule brojne rasprave. Među prvima se javio Igor Marić iz Udruženja arhitekata, koji je izjavio da je neophodno da rešenje za uređenje dela Beograda uz Savu bude izabrano na međunarodnom konkursu, a ne da se projekat ovakvih razmera ‘’gradi po ad hok principu“. On je i upitao da li je prestonici na tom prostoru potreban još jedan tržni centar i to površine 200 hiljada kvadratnih metara, koji bi umesto izlaska na reku zatvorio taj deo. Spekuliše se i o pešačkom mostu za koji se smatra da će biti prenizak i tako onemogućiti prolazak brodova, kao i šta će se desiti sa prodajnim i stambenim objektima na toj lokaciji. Kako je za Danas izjavio radnik sa jednog splava na kome je inače boravio i Abar obilazeći teren, njihova dalja sudbina će zavisiti od toga kako „viša sila kaže“. On je ukazao da će se splavovi najverovatnije vratiti na Adu Ciganliju gde mnogi od njih već imaju svoje mesto.

Kako se na prostoru budućeg projekta nalazi i značajna, ali ruinirana četvrt Savamala, koja obiluje polurazrušenim zgradama, neizvesna je njihova sudbina. Savamala je i pored oronulosti postala mesto šarolikih kulturno-umetničkih sadržaja, kao i deo grada za dobar noćni provod. Maja Lalić iz Miksera, u kome se organizuju koncerti i okupljaju mnogi umetnici i dizajneri, kaže za Danas da građani treba da budu bolje informisani o budućem izgledu ovog dela grada i da i sami u tome učestvuju.

– Potrebno je dati više informacija o tom projektu, kakav „scenario“ on podrazumeva i kakve sadržaje. Pohvalno je da se neko interesuje za Beograd i da se ulaže u naš grad, ali trebalo bi da u tome učestvuju svi koji deluju na toj teritoriji. U Savamalu treba uneti i neke novine, ali i očuvati autentičnost – kaže Lalićeva za naš list. Ona je dodala da su spremni da se sastanu „na otvorenom predstavljanju“ sa inicijatorima projekta ukoliko to bude potrebno, ne bi li tako saznali i kakva je njihova dalja sudbina.

Neuspele ideje

U Generalnom planu o uređenju i proširenju Beograda iz 1923. godine prvi put se pojavljuje ideja ruskog arhitekte Đorđa Pavloviča Kovaljevskog da bi desnu obalu Save trebalo iskoristiti za izgradnju stambenih i poslovnih objekata.

U Idejnom urbanističkom planu Beograda iz 1948. godine, arhitekta Nikola Dobrović je predlagao premošćavanje Save u zoni donje prevlake uz Adu Ciganliju na mestu gde se danas nalazi most Gazela.

Sledeći projekat koji je predviđao da Savski amfiteatar postane kulturni i poslovni centar grada datira iz 1976. godine, kada je Urbanistički zavod uradio Studiju centralne zone Beograda.

Na međunarodnom konkursu koji se bavio uređenjem Novog Beograda iz 1986. godine, brojni pristigli radovi su se bavili uređenjem Savskog amfiteatra. I interni konkurs Srpske akademije nauke i umetnosti s početka devedesetih je za cilj imao idejno rešenje tog dela Beograda. U sklopu predizborne kampanje Socijalističke partije Srbije 1995. godine predstavljen je projekat Instituta CIP „Europolis“. Opština Savski venac je 2006. godine predstavila „Varoš na vodi“ na Bijenalu arhitekture u Veneciji.

Ko je Mohamed bin Ali al Abar

Mohamed bin Ali al Abar je odrastao u Dubaiju kao najstarije od 12-oro dece. Jedan je od vodećih svetskih biznismena i vlasnik kompanije „Emaar properties“ iz Dubaija. Zaslužan je i za izgradnju najveće svetske kule koja se nalazi upravo u ovom gradu. Takođe, navodi se da je Abar ljubitelj jahanja i golfa, a nedavno ga je časopis „ Golf world“ svrstao među top deset ljudi u svetu golfa. Njegovo ime je pominjao čak i Vikiliks, jer je u više navrata 2005. godine oštro kritikovao vladara Dubaija, šeika Mohameda al Maktuma. Kako ističe sajt Kippreport, Abarova poslovanja van Ujedinjenih Arapskih Emirata i nisu bila uvek tako blistava. Primera radi, pre nekoliko godina je u Damasku pokrenuo izgradnju stambenog naselja u vrednosti od 100 miliona dolara sa tajkunom Ramijem Maklufom, rođakom Bašara al Asada, sirijskog predsednika. Projekat se završio neuspehom. Oktobra 2013. godine pokrenut je i projekat u iračkom Kurdistanu koji bi trebalo da se realizuje u tri faze i koji podrazumeva dve kule bliznakinje, ogroman tržni centar, mnogobrojne hotele i stambene i poslovne prostore itd.