Koncertima skuplja novac za školovanje

Naš list je ranije već pisao o ovom muzičkom talentu. Dušan je završio klavirski odsek niže muzičke škole “Josip Slavenski“, gde trenutno pohađa četvrti razred klavirskog smera. Učestvovao je na brojnim koncertima i takmičenjima, na kojima je osvojio pregršt nagrada. Međutim, iako se čini kao priča bilo kog talenta, njegova priča je ipak drugačija. Dušan je, naime, pre šest godina imao tešku saobraćajnu nesreću, kada je na njega naleteo tramvaj u beogradskoj ulici Vojvode Stepe, nakon čega je ostao bez jedne noge. Danas nosi protezu. Druga noga je, uz velike napore lekara, srećom spašena. Sve to, ipak, nije smanjilo njegovu strast prema klaviru. Vrhunac uspeha je usledio sredinom prošle godine, kada ga je ugledni profesor s bečke Akademije pozvao da bude njegov učenik. Međutim, kao što to obično biva, jedina prepreka na ovom putu jeste – novac. Naime, uprkos brojnim pokušajima, njegovi roditelji nisu uspeli da obezbede stipendiju za školovanje u Beču.

No, Dušan je ipak upisao pripremnu godinu u Beču, ali, pošto nema novca za boravak u ovom gradu, on putuje i vraća se u Beograd da vežba i završava četvrtu godinu škole.

– Pošto svi naši apeli za stipendiju nisu urodili plodom zato što država nema zakonsku mogućnost da pomogne, a privatnici nemaju para, napravili smo još jedan pokušaj. Tražili smo, naime, stipendiju od jedne beogradske banke. Ako mogu da stipendiraju bacačicu diska sa hiljadu evra mesečno, jer se sprema za Olimpijadu i njenog trenera sa 500 evra mesečno, u trajanju od tri godine, možda bi mogli i Dušana. Prikupili smo mišljenja od Ministarstva prosvete, Ministarstva sporta, Fonda za mlade talente, kao i preporuke opština Voždovac i Vračar, te Gudača Svetog Đorđa, ali i Kolarca kao ustanove od nacionalnog značaja. Takođe, poslali smo CV sa svim nagradama. U aprilu se to rešava, pa ćemo videti šta će biti – navodi Vesna Sretović, Dušanova mama.