Kremacija je jeftinija, humanija i ekološki čistija

Udruženje krematista Oganj iniciralo je izmene Zakona o sahranjivanju i grobljima zbog čega je nedavno održano više sastanaka sa nadležnima iz republičke i gradske vlasti. Inicijalni predlog upućen je Skupštini i Vladi, a pokrenuta je i inicijativa da Grad Beograd izmeni dopunu Odluke o uređenju i održavanju groblja i sahranjivanja. Ovo je drugi put da Udruženje krematista Oganj pokreće inicijativu. Na predlog iz 2003. godine nikad nije odgovoreno, osim što je Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, u zvaničnom pismu tada podržao inicijalni predlog Udruženja.

U više navrata ukazivano je na nedostatke mesta za sahranjivanje na grobljima, ali i motivacije zainteresovane populacije da se učlane u Fond solidarnosti, kako bi još za života obezbedili dostojnu sahranu. To je podstaklo Udruženje krematista Oganj da pokrene akciju „Priključi se na vreme“.

– Akcija „Priključi se na vreme“ zapravo je poziv svim zainteresovanima da za života obezbede dostojnu sahranu i na taj način poštede svoje najbliže organizacionih i finansijskih problema, ako se zna da u svakom drugom slučaju sahrana ne može da se plati unapred. Fond solidarnosti organizuje kremaciju ili klasičnu sahranu, u zavisnosti za koju varijantu se zainteresovani opredele – objašnjava Maja Nikolić, sekretar Udruženja krematista Oganj.

Fond solidarnosti, koji za sada broji 5.500 članova, penzionerima je, na primer, obezbedio poseban popust i pogodnosti. Naime, uz ček od penzije kompletni troškovi sahrane iznose 20.500 dinara. Suma može da se uplati odjednom ili na više jednakih rata. Inače, troškovi sahrane preko komercijalnih firmi i posrednika duplo su veći.

Beograd je, posmatrano iz aviona, opasan grobljima. Prvi prsten čine Novo, Centralno, Topčidersko i Zemunsko groblje, a sa porastom stanovništva krug se pomerio ka obodima grada gde dominiraju Lešće, Orlovača, Bežanijsko groblje i Zbeg u Borči. Beogradu nedostaje još jedna nova lokacija za groblje kako bi se podmirile potrebe, a za to je neophodan veliki novac i zemljište.

Zbog toga Udruženje krematista Oganj ističe da bi iz ekonomskih, ekoloških ali i zdravstvenih razloga kremaciju valjalo prihvatiti kao najprihvatljiviji način sahrane pokojnika.

– Preminuli nakon kremacije zauzima svega pola kvadratnog metra, što je osam puta manje zauzetog prostora nego kod klasične sahrane, te na taj način možemo uštedeti zemljište koje nam ionako nedostaje. Kremacija više nije samo stvar ličnog izbora ljudi za života. Drugi način sahranjivanja je u blagom porastu, i to, ne samo zbog toga što nema dovoljno prostora za klasične sahrane, kaže Maja Nikolić, sekretar Udruženja krematista Oganj. Udruženje krematista Oganj jedno je od najstarijih neprofitnih udruženja kod nas koje je osnovano davne 1904. godine na inicijativu pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Udruženje populariše kremaciju kao jeftiniji, humaniji i iz zdravstvenih razloga prihvatljiviji način sahranjivanja od klasičnog ispraćaja preminulih.

Prastari narodni običaj

Spaljivanje pokojnika je inače prastari običaj koji su primenjivali masovno i stari Sloveni pre nego što su primili hrišćanstvo. Često se pominje da kremacija nije u duhu hrišćanstva. Taj sporni momenat datira još iz doba vladavine Karla Velikog i sukoba sa Templarima. Katolička crkva je tek 1963. godine donela Edikt kojim je skinuta zabrana sa kremacija. Pravoslavna crkva zvanično nije skinula zabranu, ali se verska služba obavlja pre kremacije pokojnika.

Lane kremirano 2.327 osoba

U Beogradu je prošle godine umrlo 12.254 osoba, od kojih je 2.327 kremirano. Ako se zna da je za jednu preminulu osobu potrebno četiri kvadrata prostora za sahranu, preminuli stanovnici glavnog grada Srbije zauzeli su blizu 40.000 kvadratnih metara dragocenog građevinskog zemljišta.

Solidarni fond

Solidarni fond već 20 godina posluje u okviru Udruženja Oganj. Svaki punoletni građanin može se učlaniti i odabrati način otplate troškova sahrane zavisno od godina starosti i finansijskih mogućnosti. Inače, upisnina u Udruženje je 2.000 dinara, a godišnja članarina 4.000.