U prodavnicama, super i hipermarketima kupci ne mogu naći neke proizvode koji su se prodavali pre pet godina. Pitanje je da li je izmenjena ponuda rezultat novih trendova ili veće isplativosti koji menjaju samu proizvodnju, ili naprosto neki proizvodi imaju realno sve manje kupaca, pa se ni proizvođačima ne isplati da ih prave. Mnogi pokazatelji ali i stručnjaci iz udruženja potrošača ukazuju na to da navike zavise i od finansijske moći (ili nemoći).
Primera radi, ako danas krenete u kupovinu sa namerom da nađete stalak za novine, gotovo ni u jednoj specijalizovanoj radnji nećete naći taj artikal napravljen od drveta, kako smo nekada navikli. Sada se taj deo nameštaja pravi od PVC-a, stakla ili drugih materijala. Drvo možete naći u retkim manjim prodavnicama koje drže ručno rađene predmete ili proizvode neke porodične manufakture.
Neke trendove lako je uočiti kada je u pitanju kupovina različitih potrepština za domaćinstvo. U Home centru kažu da je u protekle dve godine značajno porasla tražnja za svim onim praktičnim i funkcionalnim delovima nameštaja koji služe boljoj organizaciji prostora u stanu ili kući.
– Pretpostavljam da su stanovi manji i potreba za pametnijim skladištenjem i čuvanjem stvari je zbog toga porasla. Sve je veća tražnja za garderoberima, dekorativnim kutijama za skladištenje stvari, a vakuum kese su top artikli – kaže za Danas Emilija Stojaković iz Home centra.
Ona dodaje da, kada su pre godina potrošači kupovali posteljinu, nisu toliko gledali cenu, već je mnogo važnije bilo da je ona 100 odsto pamučna ili satenska. „Danas su zbog niže cene kupci spremni na kompromis kombinacije pamuka za veštačkim materijalima“, navodi Stojakovićeva.
I kada kupuju belu tehniku, kaže ona, ljudi sve više gledaju energetske razrede, zbog uštede električne energije.
Da su promene kupovnih navika naših potrošača uglavnom uslovljene količinom novca kojim raspolažu, potvrdio je i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd.
– Nisu u pitanju toliko novostečene navike potrošača koliko su iznuđena ponašanja, promene navika su kod nas uglavnom ekonomska prinuda. Smanjena kupovna moć trenutno najznačajnije utiče na promenu ponašanja potrošača, kao i rast maloprodajnih cena. Smanjen je i fizički obim kupovine, kao i kupovina određene robe, primera radi namirnica od mesa, svedoče o pogoršanju materijalnog položaja kupaca, kao i činjenica da se najčešće kupuje na rasprodajama i akcijskim prodajama – kaže Bogosavljević.
Osim toga da se neumitno menjaju prioriteti kupaca dok prebiraju po rafovima prodavnica, Bogosavljević ističe i jednu bitnu, pozitivnu promenu.
– Poslednjih godina sve je veća informisanost i svest potrošača o svojim pravima, i potreba potrošača da insistiraju na ostvarivanju tih svojih prava. Upravo ta njihova aktivnost, posebno sada kada su prava često grubo narušena, nagoveštava da će zaštita potrošača u Srbiji da doživi napredak u narednom periodu – zaključuje Bogosavljević.
Friteze bez ulja
Poslednjih nekoliko godina sve su aktuelniji mali kućni aparati za zdraviju i bržu pripremu hrane. Friteze bez ulja, pekači za hleb, posude za zdravu pripremu supe i drugih kuvanih jela su veoma aktuelni artikli, kaže Stojakovićeva. Ona dodaje da su teflonski tiganji nekada bili najtraženiji na tržištu, a da su ih danas zamenili keramika i granit za zdravu pripremu hrane uz minimum ulja.
Da u kuhinji bude što lakše
Da Beograđani vole „kuhinjske spravice“ koje olakšavaju i ubrzavaju pripremanje hrane, pokazuju i podaci da su među najtraženijim artiklima za domaćinstvo čistač kožice luka, makaze za salatu sa više sečiva, sekač za jabuku, kalup za led za flaše, sprava za lako čišćenje i sušenje salate i drugi praktični gedžeti, kaže Stojakovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
