Magija iz laboratorija

U oblaku dima pred novinarima i posetiocima pojavili su se „superheroji“ nauke, kako je službeni naziv grupe mladih, uspešnih naučnika vičnih da odgovaraju na niz pitanja zainteresovanih. Tu grupu čine dr Zorana Kurbalija Novičić, Jelena Pajović, Vojin Petrović, dr Vladimir Jovanović, dr Milovan Šuvakov, dr Oliver Tošković i Luka Mihajlović. Njih prati prigodna „legenda koja kaže da samo kada se na jednom mestu nađe svih sedam superheroja nauke, 7. Festival nauke može da počne“.

Sa desne strane od ulaza, na velikom prostoru, ljudi iz Naftne industrije Srbije (NIS) su pored muzejskih primeraka aparata za punjenje benzina, negde iz polovine prošlog veka, izložili zanimljivu storiju o tome kako nastaje ugalj i nafta te kako se prerađuju. Pored vagoneta, starih pijuka i karabitnih lampi pripremili su pravi ulaz u ugljenokop.

Pored njih na ekranu traje pravi rat „bumbara“, navođene rakete i tenk, a kraj eksponata su dve dame, Ivana Trajkovska i Dobrila Višnjić. Trajkovska objašnjava:

– Radi se o uređaju koji se koristi u civilne i u vojne svrhe kao integralni navigacijski sistem, a od velike je pomoći za svakoga ko se bave raznim vrstama letenja. To je proizvod domaće pameti, razvijen u Vojnotehničkom institutu.

Pored „vojnog prostora“ nalazi se zanimljiv sistem iz Instituta „Mihajlo Pupin“, a Aleksandar Rodić me upućuje:

– Sistem Solarne robotike čiste tehnologije sastoji se od solarnih kolektora koji deponuju energiju snage 2,2 kilovata, aktiviraju sistem za napajanje koji se aktivira po želji, može i mobilnim telefonom. Zajedno sa video-kamerom koja to sve nadgleda.

– Robot-čobanin koji može da bude na nekoj planinskoj padini nadgledan iz svoje sobe, zar ne?

– Može se i tako reći.

Miriše negde na spratu, peku se kokice i peče meso kao deo eksperimenta i degustacije, koju su spremili Novosađani koji se bave svim mogućnostima mobilne telefonije i njihove komšije sa Veterinarskog instituta. Vreme je za „naučni fruštuk“. Do odmaranja nije Urošu Račiću iz Akademskog speleološkog kluba, koji se usred te gungule na sva tri nivoa zdanja vinuo pod kupolu i ćaska sa grupom dece koja stoje na balkonu i radoznala su da saznaju kako to izvodi. Neki od posetilaca ne pomeraju se od stolova na kojima se analizira želudac i šta je to što u njemu proizvodi hemiju sreće, pa i zaljubljenosti. Neki zapisuju i formule kao neku vrstu naučnih provodadžija.

Mladi Dino Stojanovski može da napravi vaš naučni profil (koriste ga i kriminolozi) na koga najviše ličite. Dekarta, Teslu, Ajnštajna… Tako je bilo prvog dana i to na jednoj lokaciji, a događanja ima sve do nedelje i to, pored pomenutog mesta, u Studentskom kulturnom centru, Eurosalonu i Muzeju nauke i tehnike. Pravi naučni maraton.