Most na Adi ne ugrožava životnu okolinu

– Most i njegove obilaznice dugačke su oko jedan kilometar. Pilon služi kao podupirač, a žičana konstrukcija zateže betonsku stazu – objašnjava sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima pilon može biti postavljen na svakoj građevini ovog tipa u rasponu većem od 200 metara, ako se nađe da je to prikladno rešenje.

– Ovakva konstrukcija ne menja balans flore i faune okoline ništa manje od bilo koje druge građevine. Na kolovozu se nalaze otvori u koje se sliva kišnica. Ona otiče odvodnim cevima postavljenim duž mosta, tek kada prođe filtraciju odlazi u vodu – precizirao je Hajdin.

On ističe da je most projektovan po svetskim standardima.

Prema njegovim rečima sklop svakog svetskog mosta, pa i ovog našeg je odvodni kišni kanal i filteri za zadržavanje otrovnih čestica.

Takođe, iako velike visine most ne ugrožava ptice – starosedeoce. Pre početka izgradnje dobijene su sve potrebne dozvole iz Sekretarijata za životnu sredinu, koja o tome brine. Goran Sekulić, ornitolog, kaže i da radovi na mostu nisu doveli do velikih pomeranja višegodišnjih stanovnika Savskog jezera. Njegov tim kontinuirano prati reakciju ptica na buku i druge okolnosti izazvane gradnjom mosta u saradnji sa predstavnicima Sekretarijata za životnu sredinu.

– Posmatramo ponašanje i Malih Vranaca, zaštićene vrste ptica, ali za sada se ništa neuobičajeno nije dogodilo. Kako će na njih, a i na ostalo stanovništvo uticati dalji radovi na mostu i njegovo puštanje za saobraćaj, tek treba propratiti – zaključio je Sekulić.

Finansijski i ekološki promašaj

Most preko Ade Ciganlije predstavlja finansijski, saobraćajni i ekološki promašaj, ocenio je juče predsednik Gradskog odbora Nove Srbije (NS) Borislav Borović i još jednom pozvao vlasti u Beogradu da iznesu pred javnost sve detalje oko izgradnje mosta. Most preko Ade je „tabu tema“ i insistiramo da javnost sazna šta će biti s tim, naglasio je Borović na konferenciji za novinare.

– Sve finansijske konstrukcije oko mosta su potpuno nepoznate široj javnosti – tvrdi Borović i procenjuje da su to ogromna sredstva građana Beograda.

Borović je zapitao i kako može da se nastavi izgradnja tog „megalomanskog mosta“, ako je bankrotirala slovenačka firma koja izvodi radove. Prema njegovim rečima, cena mosta, koja je već prešla 400 miliona evra, tu građevinu, kraću od jednog kilometra, statistički svrstava među najskuplje projekte u Evropi, ako ne i svetu. Što se tiče finansijske situacije u glavnom gradu, Borović je upozorio da su mogući ozbiljni problemi, ako ne i krah, s obzirom na to da je gradska kasa prazna. Punjenje budžeta je i do 50 odsto manje od predviđenog, dok rashodi idu istim tempom, smatra Borović. To znači da će sve što je zamišljeno da se uradi zahtevati nova zaduživanja, a Beograd je već ušao u „crvenu zonu zaduženosti“, zaključio je Borović. FoNet

Grad neće uplatiti avans

Grad je od slovenačke firme SCT, koja je na tenderu kao najpovoljniji ponuđač dobila priliku da gradi pristupnu petlju za most na Adi sa novobeogradske strane, tražio potpisivanje aneksa ugovora kao dodatnu sigurnost za ovu investiciju, izjavio je gradonačelnik Dragan Đilas. „Ispostavilo se da je slovenačka firma SCT, koja je dobila na tenderu da gradi petlju i koja već radi na mostu kao deo konzorcijuma, nelikvidna. Iz tog razloga, mi nismo bili spremni da uplatimo avans od šest miliona evra. Da bi ta kompanija nastavila da gradi petlju mi smo tražili da se donese aneks ugovora kako bismo se obezbedili da će svaki dinar koji uplatimo zaista i završiti u građenju petlje, a ne na pokrivanju nekih drugih računa“, rekao je gradonačelnik, dodajući da Beograđani ne moraju da brinu, jer će most bez obzira na petlju početi da funkcioniše na vreme i u planiranim rokovima.