Neboder od 220 metara na kraju Francuske

Takođe, masterplan razvoja priobalja podrazumeva stambeno poslovne komplekse, dva nova bulevara produžena od Dunavske ulice. Pešačku i biciklističku stazu koja bi povezivala Dorćolsku Marinu sa Pančevačkim mostom. Prioritet ovog masterplana je spajanje starog i novog odnosno stvaranje novog urbanog jezgra i njegov aintegracija sa starim delom grada.

Libeskind je istakao da je Beograd jedinstven grad jer leži na dve reke.

– Beograd je do sada uvek bio okrenut ka Savi. Međutim, pored grada protiče i Dunav. Prestonica Srbije je grad na Dunavu mnogo više od Beča ili drugog evropskog dunavskog grada. Zato treba vratiti i približiti Dunav glavnom gradu Srbije – poručio je Libeskind.

Centralni deo masterplana priobalja po uzoru na Central park u Njujorku je „produžetak Beograda“ odnosno park koji bi zauzimao trećinu prostora. Francuska ulica predstavlja žilu kucavicu ovog masterplana, a predviđeno je da se završi kulom od 220 metara koja bi bila vidljiva sa Trga Republike i daleko uzvodno od toka Dunava. Oblik kule, asocirao bi na Savu i Dunav a u njoj bi bio smešten hotel i apartmani kao i javni gradski vidikovac. Sama kula je zamišljena kao neka vrsta svetionika.

– Moramo stvoriti siluetu beogradskog priobalja koja je vidljiva iz svih uglova – istakao je Libeskind i dodao da transformacija ovog dela grada treba da predstavlja najbolji primer u svetu kako se jedan zagađeni deo grada može „očistiti“. Međutim da bi ovaj projekat uspeo prema tvrdnjama ovog arhitekte neophodno je minimizirati saobraćaj i osloniti se na javni prevoz.

– Pešaci su prioritet, a ne automobili – istakao je Libeskind.

Ivana Veselinović, potpredsednica Delta holdinga i predsednica Luke, naručioca ovog projekta istakla je da izgradnja Luke Beograd i uređenje ovog dela grada predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih projekata ne samo za Beograd i Srbiju veći za celu Jugoistočnu Evropu.

– Beograd leži na dve reke. Danas je priobalje potpuno neiskorišćeno i uglavnom pokriveno otpadom i deponijama. Ovaj deo grada u budućnosti treba da postane ponos Beograda – istakla je Veselinović.

Podsetimo na planu za pronalaženje rešenja za beogradsko priobalje rade arhitekte iz Srbije i inostranstva. Nedavno je danski arhitekta Jan Gel takođe predstvaio svoj projekat. Od 2005. Luka Beograd je u vlasništvu firme Vorld fin. Prostor koji je predviđen ovim masterplanom nalazi se na potezu od Francuske ulice do Pančevačkog mosta.

Od muzeja do tržnog centra

Daniel Libeskind ima veoma bogatu biografiju. Projektovao je velike kulturne i komercijalne institucije poput muzeja i koncertnih dvorana, kongresnih centara, univerziteta, stambenih naselja, hotela, tržnih centara i objekata za stanovanje. Dve građevine koje je projektovao – Centar za poslediplomce Metropoliten univerziteta u Londonu i Imperijalni ratni muzej Sever u Mančesteru, koje su bile nominovane i za Sterlingovu nagradu, osvojile su nagrade Kraljevskog instituta britanskih arhitekata 2004. godine. Iste godine, američki State Department je imenovao Daniela Libeskinda za prvog ambasadora kulture u oblasti arhitekture. Takođe se bavi scenografijom za postavke opera i vodi studio za izradu umetničkih predmeta.

Poznat je po novom kritickom diskursu u arhitekturi, te je zato bio angažovan i na projektima kao što je Jevrejski muzej u Berlinu, studentski centar Metrpolitenskog Univerziteta u Londonu, kao i poslovna zgrada Hyndai korporacije u Suelu.

Njegovo ime najviše je proslavljeno dobijanjem nagrade na javnom konkursu „World Trade Center“. Libeskind je planer izgradnje memorijalnog kompleksa Svetskog trgovinskog centra, srušenog 11.septembra u Njujorku.

Ljubav na prvi pogled

Ivana Veselinovićiz Luke Beograd je rekla da je Danijel Libeskind sa velikim zadovoljstvom prihvatio izradu ovog projekta i da je to bila „ljubav na prvi pogled“.

Arhitekta Danijel Libeskind je poljskog porekla. On je izjavio da mu je veliko zadovoljstvo što radi jedan ovakav projekat za Beograd.

– Kao maldićdok sam živeo u Poljskoj sećam se da smo sa velikom nadom gledali u Srbiju i Beograd. Za nas je tada Jugoslavija bila uzor i primer dobrog razvoja – istakao je Libeskind.