Novi dom za stanovnike „karton sitija“

Tako će 114 romskih porodica sa prebivalištem u Beogradu biti raseljeno u 13 gradskih opština, gde je u toku postavljanje kontejnera za njihov smeštaj. O smeštaju 64 porodice koje dolaze sa juga Srbije trebalo bi da se pobrine Ministarstvo rada i socijalne politike. Đilas je juče zajedno sa svojim zamenikom Milanom Krkobabićem posetio lokaciju na opštini Čukarica, u Makišu, gde bi trebalo da bude raseljeno nekoliko desetina romskih porodica, koje trenutno žive u naselju ispod Gazele, poznatijem kao „karton siti“. Firma Euromodul iz Nove Pazove izgradila je i postavila mobilne kontejnere za smeštaj, u toku su radovi na obezbeđivanju sanitarnih uslova, opremanju dečjih igrališta i zelenih površina, a uskoro će ovo mesto biti priključeno na struju, vodu i kanalizaciju.

– Ukoliko Republika uradi svoj deo posla moći ćemo da završimo ovaj posao do 31. avgusta. Romske porodice koje imaju prebivalište u Beogradu biće raseljene u svih 13 opština, uključujući i Surčin i naselje Boljevac, gde je bilo problema pre nekoliko meseci, jer tamošnje stanovništvo nije želelo da prihvati romske porodice u svoj komšiluk. Međutim, posle razgovora sa njima i oni su ipak prihvatili pet porodica. Mene kao gradonačelnika ova vest najviše raduje, jer to pokazuje da Beograd i Beograđani nemaju rasističke predrasude prema ljudima sa drugačijom bojom kože. Ovo je realna šansa da uključimo i romsku decu u škole i da oni postanu punopravni građani Beograda sa svim pravima koje iz toga proističu, ali i obavezama koje moraju da poštuju – rekao je Đilas i dodao da su i opštine aktivno učestvovale u rešavanju ovog problema.

Krkobabić je potvrdio da će se Grad u saradnji sa nadležnim ministarstvom pobrinuti i oko raseljavanja 64 porodica koje nemaju prebivalište u Beogradu, jer, kako je istakao, nema parcijalnih rešenja.

– Ukoliko ostane i jedna porodica ispod Gazele nismo završili posao. Radimo sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku i sledeće nedelje otići ćemo u opštine na jugu koje treba da prihvate građane sa Gazele – rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, Romi koji žive ispod Gazele nemaju razloga da ne prihvate budući smeštaj jer je reč o kontejnerima koji zadovoljavaju sve standarde, kao i da su kvalitetniji od onih u Italiji, Nemačkoj i Austriji.

– Nije nam cilj bio da samo nehigijenska naselja sklonimo sa lokacija koje su važne za infrastrukturni razvoj grada, već i da tim porodicama obezbedimo adekvatan smeštaj i da se oni u mobilnim naseljima osećaju kao u modernim kampovima. Ta mesta biće pod kontrolom centara za socijalni rad i MUP-a, ali neće biti ograđeni. Nemoćna lica dobijaće socijalnu pomoć, dok će radno sposobna lica moći da rade ako to budu htela, jer će Služba za zapošljavanje jednom nedeljno na oglasnoj tabli, koja će biti postavljena u naseljima, obaveštavati o poslovima koje mogu da rade. Teško ćemo uticati na ljude koji imaju po 30 – 40 godina, ali naš cilj je da decu edukujemo i tek tada počinje naša bitka za njihovu socijalizaciju. Ceo posao je propao ako deca ne budu išla u školu. Za njih će biti organizovan besplatan prevoz do škola i vrtića, obezbedićemo besplatne udžbenike i adekvatnu opremu – rekao je Krkobabić.

Ukupan projekat nabavke kontejnera za romske porodice vredan je oko 80 miliona dinara. Jedna stambena jedinica, uključujući nameštaj, košta oko pet hiljada evra.

Krkobabić je u izjavi za naš list najavio da će nakon nehigijenskog naselja ispod Gazele biti raseljeno i naselje kod Belvila, ali da će se ubuduće raseljavanje raditi sukcesivno i to samo ona nehigijenska naselja koja smetaju daljem razvoju grada.

– Nije poenta samo raseljavati nehigijenska naselja, njih u Beogradu ima stotinu i Grad nema toliko sredstava da sve to isfinansira. Za novac koji smo uložili da bismo raselili romske porodice ispod Gazele, mogli smo da napravimo još jedan dnevni boravak za decu ometenu u razvoju, poput onog koji se trenutno gradi u Šekspirovoj. Gradu nedostaje nekoliko takvih objekata u kojima bi ta deca mogla da borave – zaključio je zamenik gradonačelnika.

Kontejneri po svetskim standardima

Veličina kontejnera u koje će biti smeštene romske porodice je 16 kvadratnih metara, a za domaćinstva koja imaju više članova biće postavljeni dvojni kontejneri. U njima će biti postavljeni novi kreveti, ormari, stolovi, poput onih koje su imali sportisti tokom Univerzijade. Na svakih deset kontejnera biće postavljen po jedan sanitarni, u kome će postojati po dva mokra čvora i dve tuš kabine. Imaće priključke na vodu, struju, kanalizaciju. U slučaju požara, što se u prethodnom periodu često dešavalo u nehigijenskim naseljima, u svakoj skupini od deset kontejnera biće po jedan hidrant, sa dovoljno dugačkim crevom koje će moći da ugasi eventualni požar sa protivpožarnim automatom. Kontejneri su opremljeni termoizolacionim slojem, kako leti ne bi bilo previše toplo, a zimi hladno, mada će svaki kontejner imati po jedno grejno telo, tvrde u Gradu.