Olakšice za preduzetnike

Tako da pri raspisivanju tendera posrednik ima pravo da izabere učesnike bez obzira na to koga preduzeće zapošljava. Važno je samo da firma poseduje potvrdu o izmirenim obavezama na tekućem računu, izmirenim dadžbinama prema državi, kap i dokaz o isplaćenim zaradama. Pored navedene dokumentacije onaj ko raspisuje tender od posladavca traži u prilog i menicu ili garantni list banke. Međutim, stupanjem na snagu novog Zakona o socijalnom preduzentništvu čiji je nacrt pri kraju, iz kabineta zamenika gradonačelnika Milana Krkobabića, poručuju da će taj problem biti rešen. Prema rečima zamenika gradonačelnika, banke ne kreditiraju firme u restruktuiranju, što dodatno oteževa mogućnost konkurisanja. Jer firme koje se bave socijalnim preduzetništvom nisu profitabilne i ne mogu da ispoštuju ovkavu zakonsku normu. Stupanjem na snagu Zakona o socijalnom preduzetništvu, Krkobabić najavljuje promenu i kaže da je on godinama aktivan u zemljama Evropske unije, i da primena u praksi donosi i do 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.

– Zbog nedefinisanosti pojma socijalne ekonomije i socijalnog privrednog društva, kao i smisla socijalnog preduzetništva i neopredeljene politike razvoja, nije moguće pristupiti rešavanju ovog problema. Da bi se to rešilo, deo sredstava koje država daje za podsticanje privrede i uklanjanje neželjenih učinaka tržišta rada, treba delimično usmeriti u razvoj socijalne ekonomije. To će pomoći u dostizanju višeg stupanja društvene uključenosti, koji će imati i ekonomske efekte – objasnio je Krkobabić. On je dodaje da je cilj novog Zakona omogućiti planiran i usklađen razvoj socijalnog preduzetništva. Potom treba definisati koji subjekti mogu da deluju kao socijalna privredna društva, kakve uslove moraju da ispunjavaju i koje kategorije ljudi se zapošljavaju, a da je pri tom prepoznat javni interes.

Krkobabić navodi, da će Zakonom o Socijalnom preduzetništvu biti regulisano zapošljavanje ugroženih grupa. Kao što su lica sa više od 55 godina proglašena tehnološkom viškom, ugrožene nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom.

NVO i novi Zakon

Udruženje paraplegičara mačvanskog okruga iz Šapca pokrenulo je radionicu za izradu venecijanskih maski. Prve aktivnosti obavljali su sa 10 članova. A za svega par meseci napravili su 50 komada i dobili „ Zlatnu nagradu“ od Federacije evropskih karnevalskih gradova, što je dovelo do toga da su počeli pristižu pozivi za izložbe iz svih delova sveta. Dok Udruženje Eko Beg za cilj ima zapošljavanje žena preko 50 godina, kojima je usled tranzicionih promena otežan pristup ulaska u radni odnos, a bave se proizvodnjom predmeta od recikliranih materijala.

Sve manje radno aktivnog stanovništva

Poput Evrope i Srbija se suočava sa demografskim promenama koje prouzrokuju niska stopa rađanja, duži životni vek ljudi i samim tim starenje stanovništva. Prosečna starost Evropljana trenutno iznosi 39 godina, a do 2050. povećaće se na 49 godina. Po ovoj statistici se povećava broj penzionera, a snižava broj radno aktivnog stanovništva. Promene u demografskoj strukturi Evrope negativno utiču na privrednu dinamiku, stvaralaštvo i inovacije, što bi samo po sebi moglo da dovede do pada evropskog bruto domaćeg proizvoda. Trenutno, radni staž počinje između 25. i 30. godine života, a stopa zapošljavanja počinje da pada u 51. godini života.