„Posle smrti majke, sestra i ja nasledili smo dvosoban stan. Sestri su dodeljeni antre, soba, kuhinja i polovina kupatila dok sam ja dobio sobu, predsoblje i polovinu kupatila (bez kuhinje). Podela je urađena prema mom nacrtu, koji je sudski veštak precrtao. Zemljišno-knjižni sudija je na osnovu pomenute podele obe polovine proglasio jednosobnim stanom što nije bilo moguće – jednosoban stan mora imati kuhinju, koja je u slučaju moje polovine izostala.
Problem je nastao kada je sestra samoinicijativno i bez mog znanja odlučila da svoju polovinu stana uknjiži. Vadi spisak fizičkih delova i to na osnovu uviđaja na licu mesta prilikom sudskog poravnanja, čime je prekršen zakon. Naime, spisak fizičkih delova vadi se isključivo na osnovu projektne dokumentacije a uviđaj sudije je samo dodatna i neobavezna opcija u tom postupku. Spisak je izdala Opština Palilula, o čemu takođe nisam bio obavešten. Kasnije je, na osnovu spornog spiska koji je izdat nezakonito, polovina stana proknjižena“, kaže Slobodan Nikolić koji od 1992. godine pokušava da poništi spornu uknjižbu polovine stana.
Pet godina kasnije, sestra gospodina Nikolića svoju polovinu stana prodala je trećem licu. On pokreće parnicu na osnovu Prava preče kupovine i podnosi zahtev 22. opštinskom sudu da se obustavi uknjižba stana do njenog okončanja. Međutim, zahtev je odbijen sa obrazloženjem da je „probijen zakonski rok od tri godine“.
„Dobio sam i pismenu potvrdu od Republičkog geodetskog zavoda da prilikom uknjižbe polovine stana nisu dostavljene potrebne javne isprave: urbanistička, građevinska i upotrebna dozvola. Uprkos tome, od 2000. godine moje uredno dokumentovane i argumentovane zahteve odbija Drugi opštinski i Okružni sud da bi Vrhovni sud poništio njihove odluke i naložio ponovno odlučivanje. Saga traje do 2014. kada se moj zahtev definitivno odbija uz ponavljanje obrazloženja o probijanju zakonskog roka za podnošenje žalbe. Naloženo mi je da platim 280. 000 dinara sudskih troškova. Svakog meseca od moje penzije od 25. 000 dinara odbija se po dve trećine i ne znam kako ću da preživim. Jedino znam da je pravda na mojoj strani, slučaj se trenutno rešava u Strazburu i nadam se da ću posle gotovo 15 godina parničenja dočekati zadovoljenje“, završio je Nikolić.
Dokazi važniji od rokova
Nikolić tvrdi da je zbog stalnog ponavljanja sudskog obrazloženja o probijanju trogodišnjeg roka, za rešenjem problema tragao u arhivi Narodne biblioteke, i tamo pronašao bilten Vrhovnog suda Srbije iz 2000. godine u kome se navodi: „U sudskom postupku su važni rekursi (rokovi). Međutim, ukoliko u slučaju postoje nepobitni dokazi, rekursi nisu primarni“.
Nema uknjižbe bez javnih isprava
U četvrtom broju specijalizovanog pravničkog lista „Branič“ iz 2001. godine, čiju fotokopiju je Nikolić dostavio redakciji, o nužnim dokumentima potrebnim za uknjižbu piše: „Kada predlagač uz molbu za uknjižbu ne priloži javne isprave – pravosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu o formiranju (u tom slučaju) trosobnog od predmetnog petosobnog stana kao posebnog zemljišno-knjižnog tela, takav predlog za uknjižbu treba odbiti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
