Poslušaj, proskitaj…

Radi se o Zvučnoj mapi, koja nije dostupna samo na internetu već postoji i aplikacija za android uređaje. Iza ovog projekta stoji udruženje Tačka komunikacije, odnosno autori Vladimir Radinović, Andrija Stojanović i koordinatorka Virdžinija Đeković, koji su okupili tim od desetak ljudi, stručnjaka iz različitih oblasti, i time je poduhvat „Zvučna mapa“ pokrenut pre dve godine. Počelo se na Dorćolu, a nakon pozitivnih reakcija sagovornika i posetilaca sajta priča se proširila i na Savamalu. Ono što čini draž ove audio-mape je što ne morate biti puki posmatrač, odnosno slušalac, već i sami možete učestvovati tako što ćete i vi ispričati detalj iz svog života koji vas vezuje za određenu ulicu, kvart ili ljude.

– U samom početku bilo nas je troje. Kolega Vladimir Radinović predložio je da ovde uvedemo nešto što je video na internetu, a bilo mu je zanimljivo. Reč je zvučnim mapama koje su urađene za veliki broj gradova u svetu. Međutim, one beleže samo ambijentalni zvuk raskrsnica, parkova, žamora. Mi smo želeli da takav model unapredimo i da pored takvih snimaka, ipak, u prvi plan stavimo ljudsku reč i doživljaje stanovnika o onome što svakodnevno gledaju, čega se sećaju ili prepoznaju kao važno za svoje najbliskije okruženje – kaže za naš list Virdžinija Đeković. Prema njenim rečima, važnost ovakve ideje već na početku prepoznali su i Ministarstvo kulture i informisanja, Telenor fondacija, Ustanova kulture Parobrod kao i Sekretarijat za kulturu grada, a podršku su pružile i pojedine organizacije, institucije i pojedinci koji su svoje snage uložili u to da Zvučna mapa zaživi krajem 2012. godine. Na sajtu (www.zvucnamapabeograda.rs) postoji 40 tačaka, odnosno lokacija. Klikom na određenu tačku čućete zanimljivost o njoj ispričanu iz ugla sugrađana koji tu žive i na taj način krenuti u zvučnu šetnju. Do sada je tačke preslušalo više od 35.000 ljudi.

– Ljudi žele da pričaju. Jednostavno, žele da vam kažu gde su se igrali kada su bili mali, kako je izgledala neka ulica i šta o njoj misle danas, ko su lokalne legende… Kroz te lične priče možete da prepoznate atmosferu u društvu, neke važne istorijske promene i da dobijete daleko širu sliku o jednom gradu, jednom njegovom delu ili celoj zemlji. Takođe, i oni koji nisu sagovornici vole da slušaju priče. Tu su i turisti, za koje je celokupan sajt preveden na engleski jezik, ali smo, kako bismo očuvali autentičnost jezika, priče samo transkribovali. To je jedan potpuno novi doživljaj grada – objašnjava Virdžinija.

Ona dodaje da je zvučna šetnja posebno iskustvo kroz koje imate priliku da se na specifičan način upoznate sa ljudima koji tu žive i da čujete deliće pravih života i osetite atmosferu jednog grada. Ukratko, ovo je način da doživite grad kroz njegove stanovnike i njihove priče.

Njihov posao nije gotov, na sličan način će se mapirati još jedno prestoničko naselje.

– Naš poziv za sagovornike je stalno otvoren i uvek kada nam se neko javi, raspoloženi smo za priču. To nam je ideja i za ubuduće, da sve vreme dodajemo nove priče. Postojeći arhiv ćemo proširiti i istovremeno koristiti kao građu u nekim novim oblicima prezentacije. Pokušaćemo da na neke nove načine pokažemo sve ono što Beograd ima da ponudi kao svoje nasleđe. Takođe, trudićemo se da ovakvom vrstom aktivizma uključimo veliki broj pojedinaca, institucija i organizacija koji na nestandardne načine tumače svoju istoriju, odnose i događanja. Takođe, pokrećemo i projekat koji se na interesantan način bavi nasleđem moderne kao pravca u arhitekturi u Beogradu – zaključuje naša sagovornica.

Bombondžija, saksofonista, tapkaroš…

Priče mnogih sugrađana Dorćola i Savamale našle su svoje mesto na Zvučnoj mapi. Posetite ovaj sajt i čućete kako je nastala čuvena bombondžijska radnja porodice Bosiljčić u Ulici Gavrila Principa, kako je izgledala trka „Velika nagrada Beograda“, ranga Formule 1, održana 1939. godine. Može se čuti kako je ikona Sv. Nikole prešla dalek put preko Visa, Brindizija, Bahama i Rima natrag do Beograda ili ko je zarađivao više – šibicari ii tapkaroši.