Prijavama do lepšeg grada

– Onda je počela klasična priča kako niko nije nadležan, kao i šetanje od jedne do druge gradske službe. Nažalost, ovog puta su bili u pravu – zaista niko nije bio nadležan za uređenje i održavanje staze. Od kako je ova staza, krajem 90-ih, iscrtana preko čega god je to bilo moguće, u nju nije uložen skoro ni dinar, jer ona nikome nije predata na održavanje. Po rečima ljudi iz Sekretarijata za saobraćaj to i nije moguće zbog problematičnog vlasništva nad delovima zemljišta, kao i zbog tehničkih problema. Inače, napomenimo da Sajam i dan danas stazu koristi kao parking. Gomila prijava je uslovila da se oko ovog problema malo podigne prašina, što je rezultiralo da ove godine staza bude renovirana, tako da je konačno predata na održavanje i sada postoje nadležni za nju koji su u obavezi da je održavaju. Ne kažem da sam ja zaslužan za renoviranje staze, ali zbog mojih prijava su iskrsle prve varnice – započinje svoju priču Filip Vukša.

Ohrabren uspehom koji je postigao na ovom slučaju, usledile su i prijave za druge stvari, poput gradskog prevoza, javne rasvete, obnove trotoara.

– Najveći uspeh je svakako sadnja velikog broja stabala po mojim prijavama, kao i rešavanje problema neizvršavanja poslednjih polazaka na pojedinim linijama GSP-a, kao što su linije 56, 91, 53, 552… Uglavnom, činjenica da sam uspeo da dokažem da pojedinci mogu u većoj meri pozitivno da utiču na svoje okruženje, a što je svima od koristi, jeste uspeh sam po sebi – dodaje on.

Vukša dalje navodi da je prilikom podnošenja prijava nailazio na brojne probleme. Kaže da su u gradskoj upravi, a naročito u inspekcijama, imali stav „šta tebe briga što tamo neka rasveta ne radi, šta ti imaš s tim?“

Oni su celu moju akciju u početku smatrali nebitnom, neozbiljnom i smešnom. Kulminaciju je predstavljao telefonski razgovor sa inspektorkom koja je izjavila kako ima 53 godine i kako joj ne pada na pamet da pešači osam kilometara po prijavi nekog balavca kako bi iskontrolisala javnu rasvetu. Kakva birokratija vlada u gradskoj upravi još više je dočarala njena šefica, kod koje sam otišao momentalno posle ovog razgovora. Na moj zahtev da otpusti inspektorku ili da je pomeri na drugo radno mesto, s obzirom da je i sama izjavila da je radno nesposobna, šefica je rekla kako joj je to drugarica i kako će popričati s njom da ipak izađe na teren. Do rešavanja konkretnog problema došlo je tek pod pretnjama da ću ih prijaviti gradonačelnikovoj komisiji. Bilo je tu još interesantnih slučajeva, gde je i sama inspekcija kršila zakone, ili ih namerno ignorisala. Takođe mi je bio upečatljiv komentar kako me svi u gradskoj upravi znaju – od direktora do čistačice – u negativnom kontekstu. Na moje pitanje da li bi me smatrali za pozitivnog „junaka“ da divljam po stadionima i uništavam gradsku imovinu, inspektorka koja je sebi dozvolila tako neprofesionalno ponašanje dajući prethodnu izjavu, nije znala šta da mi odgovori – priča Filip i dodaje da i njegovo okruženje nije smatralo značajnim sve ono što on radi, ali da se i to mišljenje vremenom promenilo. Kaže da će i dalje činiti sve što može kako bi se poboljšalo uređenje i održavanje grada:

– Naravno da se akcija nastavlja. Sada možda i još u većem obimu, s obzirom da su i sami građani shvatili da mogu da utiču na probleme u svojoj okolini i da bi nam grad bio mnogo lepši i funkcionalniji ukoliko bi svako od njegovih stanovnika uložio barem minimum truda da uradi nešto za svoju ulicu ili kraj – optimističan je Vukša.

Na kraju upitan kako ocenjuje rad komunalne policije, kaže:

– Komunalna policija je još uvek u fazi uhodavanja, a postoji i zakonski problem što još uvek nisu sve očekivane nadležnosti prenesene na njih. Zadovoljan sam brzinom njihove intervencije, ali ne i njihovom profesionalnošću. Tako sam došao u neprijatnu situaciju da mi se komunalni policajac unosi u lice vičući na mene kako oni nisu nadležni za obavljanje kontrole javnog gradskog saobraćaja. Na kraju se ipak ispostavilo da jesu nadležni i za tu vrstu problema, ali od tada sam potpuno izgubio poverenje u njihov rad i sada im ukazujem samo na urgentnije probleme za koje drugi nisu nadležni.

Rezultati

Ono što je postigao mladi Vukša može da posluži kao odličan primer svima nama:

– Po mojim prijavama i predlozima posađeno je preko 220 stabala, popravljeno preko 440 stubova javne rasvete, oko 50 uličnih slivnika je dovedeno u funkciju, jedan je rekonstruisan, tri hidranta su popravljena, temelji jednog nelegalnog objekta su uklonjeni i time je oslobođena zelena površina, postavljeno je nekoliko novih stubova javne rasvete, preko 30 bandera, koje su bile potpuno korodirale, sada su ofarbane, na skoro svim autobusima GSP-a postavljeni su zadnji pokazivači, na nekim autobusima su popravljeni i dekodirani displejevi, ofarbano je preko 70 tramvaja, 10 trolejbusa, postavljeno je ili popravljeno 50 stubića, oko 150 stajališta, postavljeno je oko 30 poklopaca na šahtove sa kojih su oni prethodno ukradeni. Na terminusima JGP-a postavljani su redovi vožnje, u nekim ulicama obnovljeni su delovi trotoara/kolovoza, zbog neizvršavanja polazaka, nečistoće vozila, pušenja u njima i nepropisnog obeležavanja vozila javnog prevoza kažnjeno je više, oko petnaest, radnika GSP-a, a u saradnji sa unutrašnjom kontrolom GSP-a koju bih ovim putem maksimalno pohvalio za rad, zalaganje i doslednost. Takođe, zbog raznih prekršaja Saobraćajna inspekcija je po mojim prijavama četiri puta poslala GSP sudiji za prekršaje – navodi Vukša.