Prva faza rekonstrukcije železničke stanice Beograd Centar, poznatije kao Prokop, počela je i po ugovoru će trajati 420 dana. Po planu aktivnosti, radovi bi trebalo da budu završeni do 26. januara 2016. godine. Vrednost posla je oko 25,8 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.
Radovi na rekonstrukciji staničnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova odvijaju se u uslovima redovnog funkcionisanja železničkog saobraćaja kroz ovu stanicu. Zbog toga su pored redovnih aktivnosti preduzete i dodatne mere bezbednosti u samom objektu, saopštile su „Železnice Srbije“.
Kako još navode, radove izvodi konzorcijum firmi, okupljenih oko Energoprojekt Opreme, u čijem sastavu su još „Energoprojekt Niskogradnja“, „Energoprojekt Visokogradnja“, ZGOP i AŽD.
Prva faza izgradnje stanice Prokop obuhvata rekonstrukciju postojećih kolosečnih kapaciteta, sa ciljem povećanja propusne moći stanice do projektovanih kapaciteta prijema i otpreme vozova.
Delegacija Železnice Srbije zajedno sa Kuvajtskim fondom sredinom prošlog meseca usaglasila je sa srpskim i kuvajtskim zakonodavstvom sve potrebne detalje povlačenja sredstava zajma i isplate izvođača radova. Kuvajtski fond je 20. novembra uplatio avans u iznosu nešto manjem od 2,6 miliona evra, čime su bili stvoreni uslovi da se otpočne sa realizacijom ovog projekta.
Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa Beograd-Niš i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture, napominju iz Železnice.
Samo za potrebe BG voza
U Prokopu trenutno saobraćaju samo vozovi gradske železnice, a posle završetka prve faze kroz tu stanicu će moći da saobraćaju i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi. Do sada su u stanici Prokop izgrađeni koloseci, peroni i armirano-betonska ploča na površini od 36.000 kvadratnih metara, od ukupno projektovanih 45.000 kvadratnih etara, saopšteno je iz Železnice.
Minimalna ulaganja
Izgradnja stanice Prokop počela je 1977. godine, a radovi su zbog ekonomske krize obustavljeni osamdesetih godina i nastavljeni 1996. godine, kada je potpisan ugovor sa firmom Energoprojekt. Od 2001. usledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa. Značajniju aktivnost predstavljala je izgradnja petog i šestog koloseka, koju je finansirao Grad. Oni su stavljeni u funkciju 2010. godine i uključeni su u saobraćaj „BG voza“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
