Radovi počinju na proleće

Tim povodom, gradska Komisija za imenovanje ulica i trgova usvojila je ovaj predlog, a formirana je i radna grupa koja će doneti konačnu odluku.

Predsednik je gradski arhitekta Dejan Vasović, kao i član Gradskog veća Goran Aleksić, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović, direktor JKP Gradsko zelenilo Radovan Draškić i prvi čovek Beogradskog vodovoda Cvijo Babić. U radnoj grupi je i Aleksandar Peković, zamenik sekretara za kulturu Aleksandar Peković i predstavnik ambasade Azerbejdžana Araz Agalarov.

– Taš bi trebalo da bude rekonstruisan po ugledu na Mali Tašmajdan koji je renoviran pre tri godine. Koliko će se i šta sačuvati od postojećeg stanja, a koliko će biti novina za sada se još uvek ne zna. Glavnu reč o tome daće radna grupa. Međutim, još je rano govoriti o tome kako će park izgledati nakon rekonstrukcije, i koliko će površine biti obuhvaćeno. Najbitnije je da će on biti sređen – kaže Radovan Draškić, direktor Zelenila.

Planovi i priče o renoviranju traju godinama. Prvi ozbiljniji projekat rekonstrukcije Tašmajdanskog parka urađen je pre tri godine. Projekat je predviđao popravku staza, stepeništa i igrališta. Planirano je da se ugrade rampe za osobe sa invaliditetom, postave nove klupe i zameni kompletan mobilijar. Ipak, sređivanje Taša kočili su nesređeni imovinsko-pravni odnosi. Naime, sporna površina oko Ruske crkve i crkve svetog Marka vraćena je SPC krajem prošle godine. Ostalo je još nekoliko manjih parcela u blizini tramvajske okretnice na kojima grad još nije upisan kao vlasnik.

– Osim biste Hejdara Alijeva, na Tašu bi trebalo da bude postavljena i bista akademika Milorada Pavića. Park bi, prema najavama, trebalo da ima i muzičku fontanu – kaže Goran Aleksić, član gradskog veća.

Radna grupa će, prema njegovim rečima, najkasnije do septembra, završiti svoj posao kada će se tačno znati kako bi trebalo da izgleda rekonstruisani Taš.

Istorijat

Područje Tašmajdanskog parka prvi put je zamišljeno kao park Generalnim urbanističkim planom iz 1950. godine. Prvobitno je projektovan kao manji dekorativni park između crkve svetog Marka i planirane zgrade Umetničkog muzeja Srbije. Kada se odustalo od izgradnje, projektom parka obuhvaćen je i prostor Muzeja, a kasnije i prostor ispod Pravnog fakulteta i hotela „Metropol“. Izgradnja parka počela je 1950. godine, a završena četiri godine kasnije.

Šopen u parku Manjež

Gradski odbornici usvojili su odluku o podizanju spomenika Frederiku Šopenu koji će se nalaziti u okviru parka Manjež. Predlog za podizanje biste podnela je Ambasada Poljske u Beogradu koja je gradu poklonila bistu zajedno sa postamentom. Bista bi trebalo da bude otkrivena do kraja godine kada je planirana zvanična poseta poljskog ministra kulture Bogdana Zdrojevskog.