Siromašni kupuju lekove na pijacama

– Aspirin je 30 dinara, ali fale tri komada. Bensedin je 120 dinara – odgovara prodavac Z. P. Kupaca, kaže, ima, i to su najčešće stariji sugrađani, u šta smo se vrlo brzo uverili.

– Kupujem na pijaci, jer mi je lakše. Krenem u nabavku i uzgred, kad mi nestane lekova, uzmem i njih – kaže starija sugrađanka R. S. Ona dodaje da joj ne smeta što su lekovi bez kutije i, samim tim, bez podataka o roku upotrebe.

– Šta će mi kutija kad znam kako se piju? Koristim ih već godinama – odgovara ona.

U udruženju Farmaceutsko jezgro kažu da nema sumnje da pijaca nije mesto gde bi lekovi trebalo da se prodaju.

– Pijaca ne može da obezbedi neophodne uslove kvaliteta ovakvih preparata na prvom mestu lekova, u pogledu čuvanja, rokova lekova, stručnih lica, nadzora nad primenom lekova jer ne može i nije predviđena da obezbedi sve zahteve u vezi lekova. Ovakvi lekovi potencijalno mogu da sadrže bilo šta i zabeleženi su slučajevi u svetu, a beleže se i dan danas, da su se prodavali „lažni lekovi“ koji su pravljeni od tucane cigle, stakla ili drugih materijala da bi imitirali lek, beskrupulozno ugrožavajući živote potencijalnih korisnika – kaže Sunčica Devora Veličković. Ona postavlja pitanje ko zapravo kupuje lekove na pijacama kao i zašto se neko odlučuje da kupi lek na pijaci.

– Svako ko brine o svom zdravlju zna da pijaca nije mesto gde se kupuju lekovi. Radi se, najverovatnije, o veoma siromašnim ljudima koji imaju zdravstveni problem, ali nemaju mogućnosti da ga na adekvatan način reše već biraju od dva zla manje zlo. Mislimo da je ovo uzrok zašto pijace imaju svoje kupce za lekove koji su potencijalni uzrok većih problema od mogućnosti da pomognu – navodi Devora Veličković.

Napomenimo da je Apotekarska ustanova Beograd od nedavno uvela mogućnost besplatnog uništavanja lekova. U svim apotekama ove ustanove postavljene su kante u koje građani mogu baciti lekove s isteklim rokom upotrebe i tako sprečiti da dođe do većih zloupotreba.

Lekovi se, po Zakonu o lekovima, ne smeju izdavati i prodavati na drugim mestima osim u apotekama. Međutim, ako je u pitanju biljni lek ili dodatak hrani, zakon je neobjašnjivo blaži po pitanju distribucije takvih preparata.

– Sa naše tačke gledišta ako se poklanja i preparat koji nije svrstan u grupu lekova, radi se o veoma neozbiljnoj firmi kojoj nije u primarnom interesu da njihov preparat pomogne već im je prevashodni interes prosta promocija i potencijalni profit – smatra Devora Veličković.

Prostor za mnogo veće zloupotrebe

Prodaja lekova na pijacama i sličnim mestima, navode u Farmaceutskom jezgru, otvara put i za moguće terorističke akcije koje bi zahtevale vreme dok se otkriju a sigurno bi imale nesagledive posledice.

– Pacijenti koji se opredele na ovaj način lečenja nemaju odgovorno lice kome bi mogli da prijave sva nepredviđena stanja koja bi mogla da im se dese u toku terapije „lekovima sa pijaca“. Naveli bismo jedan primer sabotaže, kao primer potencijalne opasnosti, koji se skoro desio u Engleskoj i to u apotekama da bi moglo da se shvati širina problema: u kutijama Nurofena(naš Brufen) slučajno su ubačeni blisteri sa drugim lekom, u pitanju je bio lek protiv šizofrenije i to su prijavili sami pacijenti pa je njihovo Ministarstvo za rad zaustavilo dalju prodaju ovog leka koji inače svuda u svetu može da se slobodno kupuje.

Lek kao poklon uz novine

Takođe, sve učestalija je pojava da se lekovi poklanjaju i uz pojedine nedeljne i mesečne novine. Novinar Danasa čuo je sugrađanku kako govori da je „važno da je bespalatan, i kao takav ne može da škodi“, iako je lek namenjen dijabetičarima tipa dva.