Sportska borilišta na 2.000 hektara

Tu je i novi hipodrom, odnosno centar za konjičke sportove površine od oko 50 hektara koji je, kako se navodi u Generalnom planu, moguće locirati u novim sportskim kompleksima u Surčinskom polju ili drugim sportskim kompleksima koji imaju odgovarajuće uslove za razvoj tog specifičnog sporta. Dečja igrališta planirana su uz sve buduće dečje ustanove, škole, stambene zone i gradske centre. Predviđena je i izgradnja rekreativnih, takmičarskih i školskih sportskih objekta.

– Naš cilj je da očuvamo, ako je potrebno rekonstruišemo i vratimo u funkciju sve postojeće sportske objekte i terene koji su značajni za dalji razvoj vrhunskog, amaterskog, zdravstveno-rekreativno i školskog sporta. Ideja nam je i da izgradimo nove sportske terene. Ovde mislim, pre svega, na izgradnju novih bazena, ali i pokrivanje postojećih kako bi Beograđani mogli da ih koriste tokom cele godine, a ne samo u letnjem periodu. Cilj nam je da ravnomerno rasporedimo sportske objekte i terene kako bi isti, pod jednakim uslovima, bili dostupni svim građanima bez obzira na pol, starost i socijalnu strukturu – kaže za Danas Goran Kreclović, član Gradskog veća.

O tome koji će objekti i tereni biti renovirani, a koji izgrađeni odlučiće grad.

– Uradićemo listu svih sportskih objekata, otvorenih i zatvorenih. Videćemo kojima je potrebno renoviranje ili dogradnja, a odlučićemo i koje će objekte finansirati ili graditi grad. Uključujući sportska društva i organizacije utvrdićemo šta su potrebe vrhunskog i rekreativnog sporta. Nakon toga, uradićemo finansijsku konstrukciju – objašnjava Kreclović.

Planom nisu predviđeni veći sportski objeti u užem gradskom jezgru.

– Cilj grada je da zaštiti sve sportske objekte i terene kako se ne bi izgubili u urbanizaciji Beograda. S obzirom da u centru prestonice nema većih sportskih objekata potrudićemo se da sačuvamo parkove sa spravama kakvi trenutno postoje u opštini Savski venac i Vračar. Kako stvari stoje, u gradu će Ada Ciganlija biti najveći sportski centar – kaže Kreclović.

Prema njegovim rečima, veliki broj stranih investitora zainteresovan je za ulaganje u izgradnju sportskih objekata i terena na periferiji kao što je izgradnja novog autodroma, veštačkog jezera, prostor za organizovanje moto trka. Kreclović kaže da će grad u naredne dve godine obezbediti da sve škole u Beogradu imaju svoje fiskulturne sale.

Zanemarena rekreacija

Jedna od anketa sprovedenih u glavnom gradu pokazala je da se od 1.450 ispitanika samo dva odsto žena i 11 odsto muškaraca redovno ili povremeno bavi rekreacijom. Taj procenat se u zemljama EU kreće između 30 i 70 odsto. Glavni problem je, kako kažu ispitanici, nedostatak uređenih prostora za vežbanje u blizini mesta stanovanja, bazena, nedostupnost objekata ali i sve veća ekspanzija komercijalnih, ali nedovoljno kvalitetnih, sportskih programa.

Đaci beže od sporta

Podaci o stanju školskog sporta i kvalitetu fizičkog vaspitanja, ukazuju na zabrinjavajući trend opadanja broja učenika koji su uključeni u obaveznu nastavu fizičkog vaspitanja. Trenutno, fizičko pohađa manje od 60 odsto učenika. Sportom, kao van nastavnom aktivnošću ranije se bavilo između 10 i 12 odsto, a danas se bavi između tri i pet odsto učenika.