Čitalačku „scenu’’ u našem gradu nose uglavnom studenti i penzioneri, dok oni zaposleni ipak nešto slabije posećuju biblioteku, a uzrok tome je verovatno manjak vremena, kažu za Danas iz Biblioteke grada Beograda.
Među najtraženijim naslovima domaćih autora, na prvom mestu nađu se uvek dobitnici NIN-ove nagrade, konkretno za proteklu godinu i poslednjih par meseci – to je „Veliki rat“ Aleksandra Gatalice. Potom sledi „Kapija Balkana“ kultne beogradske autorke Svetlane Velmar-Janković, zatim knjige Zorana Nikolića, opet vezane za gradsku istoriju, „Beograd ispod Beograda“ i „Masonski simboli u Beogradu“, ali tu su i „Vladari iz senke“ Dejana Lučića.
Od stranih naslova, nalazimo Denija Brauna sa „Infernom“, „A planine odjeknuše“ od Haleda Hoseinija, „Ples sa zmajevima“ od Džordža Martina, „Lečenje Šopenhauerom“ od Irvina Jaloma. Iz Biblioteke naglašavaju da je Murakamijev roman „1Q84“ ubedljivo najčitanija knjiga u protekle dve godine, pa je dodeljena i nagrada izdavaču, Geopoetici.
Izbor domaćih naslova deluje jasnije nego izbor stranih. NIN-ovi laureati i beogradske knjige, uz Lučića čije konspirativne teme očigledno intrigiraju veliki broj čitalaca. Strani naslovi pak uglavnom su u domenu lakše literature, romantično intonirane ili iz domena epske fantastike i raskrinkavanja misterija. Po strani ostaju knjige nagrađene prestižnim književnim priznanjima, čak i Nobelovci. Knjige aktuelne Nobelovke Alis Munro, primera radi, nisu tražene ni blizu koliko Braunove.
Svakako, ovde treba uzeti u obzir i obrazovni profil čitalaca, po nekom pravilu, čitalac-laik spremniji je da se osloni na bestselere sa milionskim tiražima, dok je svaki upućeniji čitalac istovremeno i probirljiviji, a neretko i otporan na bestselere. No, ako stavimo na stranu najtraženije strane pisce, divno je čuti da su istorijske knjige o Beogradu među prvih pet po čitanosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
