U Beogradu 1.100 klizišta

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Krajem maja 2014. godine u našoj zemlji se aktivirao veliki broj klizišta. Štete su ogromne i uzrokovale su čak i raseljavanje delova naselja. U Beogradu, u urbanom delu grada najugroženija su područja naselja Karaburma, Mirijevo i delovi Zvezdare, a u obodnim delovima Obrenovac, Grocka i Lazarevac. Jedno od najvećih klizišta na Balkanu, a možda i u Evropi, je klizište u naselju Umka – kazao je Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika, i dodao da je Grad formirao i Koordinacioni tim za praćenje stanja na klizištima na teritoriji Beograda.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naveo je da su štete od elementarnih nepogoda u Srbiji sve veće, bilo da je reč o klizištima, odronima, urušavanju obala rečnih korita ili klimatskim promenama.

– Od prošlogodišnjih poplava u Srbiji štete iznose nekoliko stotina miliona evra, a štete od poplava 2006. oko 30 miliona evra – kazao je Antić i dodao da bi novac potreban za sanaciju klizišta mogao da se obezbedi iz domaćih izvora i stranih donacija, ali da Srbija nema izrađene projekte i sanacione planove.

S obzirom na sve učestalije rizike od elementarnih nepogoda, uključujući i pojavu klizišta, Ministarstvo rudarstva i energetike sa raznim institucijama u zemlji pokušava da da sistemski odgovor na prevenciju tih pojava, rekao je Antić. On je najavio izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojima će preciznije biti definisan pojam i rizik od klizišta, a biće izrađena i baza podataka i karta klizišta.

– Neophodno je institucionalno, kadrovsko i informaciono tehnološko jačanje institucija koje se bave problemom klizišta, kao i to da se jasno definiše u čijoj su ona nadležnosti, jer je ta problematika podeljena između nekoliko nadležnih ministarstava i institucija što otežava rešenje problema – dodao je Antić.

Projekat „Usklađivanje podataka o klizištima i obuka opština za njihovo praćenje: BEWARE (Beyond landslide WAREness), biće bitan sistemski i stručan odgovor za rešenje problema klizišta. Projekat sprovode Geološki zavod Srbije i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, a uz pomoć Vlade Japana i Kancelarije UNDP u Srbiji. Trajaće do februara sledeće godine, a obuhvatiće istraživanje klizišta u Srbiji, snimanje terena, procena i mapiranje rizika, analiza isplativosti projekata sanacije klizišta, izrada katastra klizišta, kao i obuka namenjena lokalnim samoupravama za sistematsko praćenje klizišta.