U Beogradu 111.322 nezaposlena

Oko 55 odsto žena čeka na zaposlenje, dok je taj procenat nešto niži kod muškaraca i iznosi 46 odsto. Kada je u pitanju starosna struktura, tu je slika nešto drugačija. Najzastupljenija kategorija su lica od 30 do 49 godine starosti (50 odsto), onda dolaze stariji iznad 50 godina (27 odsto) i na kraju mladi do 30 godina, koji čine 26 odsto nezaposlenih od ukupnog broja prijavljenih.

U poslednju grupu spada i Beograđanin M. R. (27), koji na posao fizioterapeuta čeka duže vreme.

– Na Birou sam od 2011. godine, i za sve te godine provedene kao nezaposleno lice, nikada mi nisu pronašli posao. Ne očekujem da će se to desiti, tako da se trudim da sam sebi budem najbolji posrednik, kaže M. R.

Po završetku Više medicinske škole i sticanju diplome, M. R. ima nameru da ode iz Beograda i traži zaposlenje u skandinavskim zemljama. Konkurisao je ne zna ni on koliko puta za posao u struci, ali kako kaže, ne može ništa da se uradi ako nemaš „vezu“.

S druge strane, Rada Džunić (31), pedijatrijska sestra, majka dvoje dece, na Birou je od 2002. i do sada nije bila nešto uspešnija, ali to je nije sprečavalo da radi i nešto drugo, samo je bilo bitno da zarađuje.

– Bez obzira na moje zanimanje koje je povezano sa lečenjem dece, u nedostatku finansijskih sredstava, bila sam u stanju da radim bilo koji posao, samo da mi to omogućava solidan materijalni status. Bilo je u pitanju čisto preživljavanje, kaže Rada i dodaje da je čistila stanove i kuće samo da bi zaradila koji dinar.

– Radila sam u Domu za stara lica u Lipovici i u Domu zdravlja u Barajevu, ali sve je to bilo na par meseci, bez mogućnosti da se produži ugovor o radu, jer bih onda bila mirna i moja deca bi bila zbrinuta, žali se Rada Džunić.

Na Biro za zapošljavanje pored zdravstvenih radnika najčešće se prijavljuju diplomirani pravnici i ekonomisti, prodavci, automehaničari, ima i maturanata gimnazija, kao i lica bez zanimanja i stručne spreme.

Na osnovu zahteva za posredovanje od poslodavaca, koji se obraćaju NSZ – Filijala Beograd, u poslednjih godinu dana povećan je broj zahteva za licima sa srednjom stručnom spremom (mesar, stolar, administrativni tehničar, knjigovođa, farmaceutski tehničar, itd.) i završenom višom školom i fakultetom (diplomirani mašinski i građevinski inženjeri, profesori razredne nastave, matematike, engleskog jezika i književnosti, lekari, itd.).

Ali, i pored velikog interesovanja firmi za ljude sa odgovarajućom strukom, broj nezaposlenih Beograđana se ne smanjuje. Na posao više od godinu dana čeka 60 odsto i prosečna dužina trajanja nezaposlenosti u Beogradu je oko tri godine.

Sajam zapošljavanja

U Beogradu se godišnje organizuje nekoliko sajmova za zapošljavanje (Rakovica, Zemun, Zvezdara) i na njima svi nezaposleni donošenjem lične dokumentacije i predstavljanjem sebe mogu direktno da razgovaraju sa poslodavcem.