– Beograd mi je promenio život. Bio sam loše informisan o Jugoslaviji preko medija. Nisam znao šta me ovde može sačekati, a kada sam došao u Beograd 2002., shvatio sam koliko su ovde ljudi pametni i prijateljski raspoloženi. Stekao sam prijatelje za ceo život. Zavoleo sam Beograd, zbog njegovih ljudi – kaže za Danas multimedijalni umetnik iz Njujorka Danijel Konsentino. Ipak, saobraćaj u Savamali mu je nepodnošljiv, i dodaje da je situacija slična kao u američkom gradu Ročesteru. Ovaj umetnik boravio je u Beogradu kako bi u okviru Mikser festivala i programa „Pametnijih gradova“ održao predavanje ‘’Kako oživeti napuštena mesta’.
Konsentino nije odoleo da svoje predavanje upravo započne utiskom kako mu je Beograd promenio život. Kako kaže za Danas, među beogradskim građevinama posebnu pažnju mu je privuklo Tursko kupatilo u Dušanovoj, a njegova instalacija pod nazivom Youtopia, u saradnji sa Anom Dragić i Agnes Nokšiki, mogla se videti tokom trajanja festivala u Simpo studiju. Konsantino je kao najbolje primere za oživljavanje napuštenih mesta uzeo Američke gradove, napominjući da ova zemlja obiluje mestima koja su izazovna za revitalizaciju i organizacijama koje su voljne da učestvuju u obnovi zapuštenih mesta. Jedan od najboljih primera je upravo grad Ročester, gradski centar uglavnom namenjem poslovnom životu u kojem su susedi iako diskonektovani jedni od drugih, uspeli da oplemene prostor zasađivanjem cveća na nekada najružnijim delovima grada. Ovaj umetnik je živeo ilegalno na jednom od spratova napuštene fabrike u Ročesteru. Provodili su sate u studiju, u uređivanju i humanizaciji prostora. Na kraju je ipak sve završeno uspešno, voljom građana i suseda.
– Suština humanog uređenja jeste dizajn koji bi omogućio konekciju među ljudima -objašnjava Konsantino, navodeći da je u Ročesteru toliko veliki problem da ljudi nisu mogli da pređu sa jedne strane ulice na drugu. Takođe, posebno je važan udeo građana u dizajniranju, slušanje želja i sugestija građana. Kao sličan primer umetnik je naveo najveću prištinsku zgradu, sportsku halu ‘’Boro i Ramiz’’, koja je revitalizovana, naporom pre svega mnogih mladih entuzijasta.
– Poenta je bilo iskoristiti sve predmete koje nađu, prenameniti ih, prestilizovati. Ekipa umetnika, među kojima je bilo i umetnika iz Srbije, uspela je da od ovog sablasnog zdanja načini prostor za performanse. U Prištini postoji ideja da se zapuštena pravoslavna crkva reaktivira, kao mesto gde bi verske razlike bile prevaziđenje, da to bude mesto interreligijskog dijaloga, a čeka se na verske lidere da kažu svoje mišljenje – kaže za Danas ovaj umetnik iz Njujorka. Jedan gledalac iz publike je vrlo pronicljivo odredio problem: ‘’Kosovo je mlađe društvo, pa su promene elastičnije, naše društvo je malo konzervativnije, u tome vidim problem’’. Konsentino se složio da to može biti prepreka, ali je predavanje ipak završio rečima: ‘’Ja verujem u Beograd i u Srbiju’’. I nama ostaje da verujemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
