Završetak radova tokom 2014.

Kako kažu u gradskoj Agenciji za investicije, koja je investitor projekta, za radove na sanaciji i adaptaciji stadiona Tašmajdan iz gradskog budžeta je izdvojeno 647 miliona dinara.

Rekonstrukcijom stadiona neće se menjati prvobitni izgled, ali će ceo prostor biti osavremenjen. Budući da je reč o posebnoj ambijentalnoj celini, radovi se izvode i pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Inače, stadion je prirodni amfiteatar, a u tursko vreme bio je kamenolom.

– Stena u okviru kompleksa, na osnovu zahteva Zavoda za zaštitu prirode, projektantski je obuhvaćena tako da bude sačuvana, a da istovremeno bude omogućena bezbedna upotreba celog kompleksa – kažu za Danas u Agenciji za investicije.

Prvi projekat stadiona Tašmajdan datira iz pedesetih godina prošlog veka, međutim on nije sačuvan, pa je sada rad na izradi projekta sanacije i adaptacije time bio teži. Radove na rekonstrukciji su dodatno otežali i usporili nelegalni objekti, delovi prostora koji su dati u zakup, a radnici su na samom mestu zatekli i dosta zastarele opreme i šuta. Posle rekonstrukcije, stadion na Tašmajdanu biće jedino otvoreno fiksno klizalište u Srbiji. Van zimske sezone teren će moći da se koristi za tenis, mali fudbal, rukomet, odbojku, košarku i sve ostale sportove sa loptom. Takođe, biće postavljena pista za rolere, a na samom stadionu će moći da se organizuju koncerti, izložbe i sajmovi.

Stadion je projektovan tako da može da primi 10.500 gledalaca i to na tribinama 7.500 (5.500 sedenje i 2.000 stajanje) i na nivou terena – klizališta 3.000, kada su koncerti. Još uvek se razmatra predlog da tribine bude obložene veštačkim mermerom, a plato betonskim pločama.

Odlična akustika

Zbog svog specifičnog položaja, akustika na stadionu Tašmajdan je odlična. Na ovom mestu održan je, osamdesetih godina prošlog veka, i sada legendarni koncert Bajage i instruktora. Ovaj poznati muzičar želeo je i ove godine da održi koncert na ovom mestu, ali zbog radova to nije bilo moguće. I pored prelepih koncerata na Ušću i Kalemegdanu, prema Bajaginom mišljenju, najbolji koncertni prostor na otvorenom je upravo stadion Tašmajdan.

Korida i fiće na stadionu

Nakon izgradnje stadiona, među prvim takmičenjima održanim na tom mestu je Evropsko prvenstvo za košarkašice – 1954. godine. Stadion je, takođe, bio domaćin prvog Svetskog prvenstva za žene 1957. godine, kada je Jugoslavija osvojila bronzu, a na njemu je reprezentacija Jugoslavije igrala mečeve Dejvis kupa 1956. Održani su i neki veoma zanimljivi događaji, poput španske koride, automobilske fudbalske utakmice sa velikom loptom, koju su šutirale „fiće“.