Glavni grad Srbije odavno muku muči sa zagađenim vazduhom, efektom staklene bašte i toplotnih ostrva, a njegovi stanovnici sa lošom izolacijom u stanovima i krovovima koji prokišnjavaju, kao i sa komšijskom neslogom zbog koje se ovi problemi, naročito u stambenim višespratnicama, u nedogled prolongiraju.
Studenti pejsažne arhitekture, predložili su ideju za rešenje pretvaranjem ravnih krovova zgrada u zelene vrtove. Njihova ideja je da se projekat primeni na višespratnicama Konjarnika i Novog Beograda. Ovaj princip izgradnje odavno je prisutan u svetskim metropolama koje na ovaj način ublažavaju problem očuvanja životne sredine, finansiranjem „eko-frendli“ projekata.
– U Beogradu postoje urbanistički uslovi, a naročito u centru grada bi to bilo korisno. Donelo bi brojne prednosti, ali javlja se problem standarda jer radovi nisu jeftini ako se radi odgovorno i ispravno, poštujući sva građevinska pravila kako pravljenjem ovih bašta, stanari ne bi stekli samo dodatne probleme – kaže za Danas arhitekta, Đorđe Bobić.
On se priseća da je u vreme kada je on bio gradski arhitekta primao desetine prijava dnevno zbog komšija u današnjoj Svetogorskoj, koji su napravili zelenu oazu na sopstvenoj terasi. Problema nije bilo, bašta je izgledala veoma lepo, nije prokišnjavalo ili ugrožavalo zidove zgrade, ali su komšijama smetale ptice koje su ovde našle utočište.
– Većina tih krovova je zajednička imovina i stanari, naročito u stanovima ispod tih bašti imaju strah da nešto ne bi valjalo, a naročito se plaše odgovornosti da održavaju tu zajedničku imovinu. Lakše je i mirnije kad je zajednički neupotrebljena i zapuštena – kaže Bobić.
Idealna lokacija je Novi Beograd kojem u novije vreme, manjka zelenih površina, dok na Konjarniku nije toliko kritično.
Inače, ideja o ozelenjavanju krovova nije nova te je pre petnaestak godina, ona bila deo Generalnog plana, u vidu preporuke.
– Najefikasnije je kada su krovni vrtovi izgrađeni na ravnim krovovima, kakvi se često javljaju na mnogim komercijalnim, institucionalnim i industrijskim objektima. Novi Beograd je tipičan primer. U zavisnosti od mogućnosti opterećenja zgrade, krovni vrtovi se mogu naknadno ugraditi ili biti uključeni u originalni dizajn. Postoje dva tipa krovnih vrtova: ekstenzivni (zeleni krov) i intenzivni (krovni vrt). Zeleni krov podrazumeva tanak sloj zemljišta i otporne biljke sa malim ili gotovo nikakvim merama održavanja, sa ograničenjem u izboru biljaka. Krovni vrt podrazumeva deblje slojeve zemljišta, širi spektar izbora biljaka i intenzivno održavanje, pri čemu se mora voditi računa o ograničenjima vezanim za nosivost objekta – kaže Daliborka Stojaković, apsolvent pejzažne arhitekture.
Za ozelenjavanje krova nisu neophodne nikakve dodatne komunalne dozvole, pa se do zelenih krovova može doći relativno lako, uz samo malo dobre volje, jer sve zavisi od kućnog saveta zgrade.
Novi projekti
Uskoro bi trebalo da bude završen konkurs za projekte za pet novih vrtića u Beogradu. Jedan od zadataka koji su arhitekte imale pred sobom je bio i rešavanje pitanja energetske i ekološke efikasnosti objekta, što, između ostalog, podrazumeva i ozelenjavanje krova.
Argumenti „za“
Prednosti krovnih vrtova su mnogobrojne. Oni su dobri temperaturni izolatori koji leti mogu da snize temperaturu i do pet stepeni, pa su samim tim korisni su i za umanjenje efekta „toplotnih ostrva grada”. Redukuju elektromagnetno zračenje, smanjuju buku, mogu poslužiti za skupljanje i reciklažu kišnice, otvaraju put korišćenju solarne energije i regulišu količinu prašine i zagađujućih materija. Konačno, mogu poslužiti kao mesta za rekreaciju i odmor, pa čak i za gajenje poljoprivrednih kultura.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
