A gde je ovde EU?

Velika Britanija pristupila je zajednici evropskih nacija 1973. godine. Međutim, kao što su Ostrvljani nacija specifičnog odnosa prema mnogim stvarima, tako su i u odnosu prema Evropskoj uniji zadržali dosta od svoje severnjačke hladnoće. To je primetno i za turistu koji se nađe u Londonu. Toliko da može slobodno da se zapita da li se uopšte nalazi u zemlji članici Evropske unije.
Na ulicama Londona gotovo je nemoguće videti bilo koje obeležje Evropske unije. Osim, verovatno, na ambasadama članica EU, teško je bilo gde uočiti plavu zastavu Unije. Najbliže tome su jedino zastavice na tablama menjačnica pored kursa za evro. Čini se da Velika Britanija i nema neku posebnu želju da se „reklamira“ kao članica EU. U brojnim prodavnicama suvenira u centru Londona, u kojima se mogu naći veoma zanimljive stvarčice sa motivima glavnog grada, Britanije ili čak Škotske, nema i obeležja EU. Ni na jednoj majici, šolji, razglednici… O pabovima ne treba ni trošiti reči. Tu mesta ima samo za pivo i slike iz engleske istorije.
Prvi nesklad koji može da primeti turista koji polazi u Veliku Britaniju iz Srbije jeste vizni režim. U britanskoj ambasadi ne primenjuje se isti sistem kao u zemljama koje izdaju šengen vize. Uz dokumentaciju potrebno je ostaviti i otiske prstiju kao i snimak oka. Drugi nesklad, koji se primeti po dolasku u Britaniju, svakako je novac. Britanci su toliko ponosni na funtu i lik kraljice na novčanicama da je svaki referendum o uvođenju evra unapred osuđen na propast. Dok se u drugim članicama EU, koje nisu odmah prihvatile evro, raspoloženje javnosti polako menja u korist zajedničke valute, to nije slučaj u Britaniji. Kampanje antievropskih aktivista očigledno su izuzetno jake.