Iskopavanje u Niškoj Banji zbog bakra, zlata ili srebra: Foto GG Dr Dragan MilićPrimedbe na Nacrt Prostornog plana Grada Niša, u kojem je „ucrtano“ istraživanje za potrebe rudarenja neposredno uz zaštićeno vodoizvorište „Studena“, iz kojeg se snabdeva značajan deo grada, a koji je izazvao burno reagovanje u delu javnosti, mogu se podneti do sutra, 9. decembra.
Različiti izvori su saopštili da se ova geološka istraživanja, koja traju tri godine, obavljaju u cilju pronalaženja bakra, zlata ili srebra.
Gradska Komisija za planove izjasniće se o pristiglim primedbama na završnoj javnoj raspravi, zakazanoj za 13. decembar u 11 časova u Oficirskom domu.
Udruženje građana IT Blokada pripremilo je i generisane primedbe na Prostorni plan koje može podneti svaki građanin, a koji između ostalih onlajn distribuiraju niški studenti u blokadi, zborovi građana i Slobodni univerzitet.
Tekst primedbi, u dve verzije, načinjen „na osnovu pravnih argumenata i mišljenja struke“, može se nači na linku https://sacuvajstudenu.itblokada.org/, a zainteresovani građani bi trebalo da ga odštampaju i dostave lično ili poštom.
Primedbe mogu da se predaju lično na gradskom šalteru u Ulici Nikole Pašića 24 i u pisarnici Gradske uprave za planiranje i izgradnju, u Ulici Generala Tranijea 10. Šalteri rade od 8.00 do 15.30 časova.
Mogu, takođe, da se pošalju preporučeno poštom, na adresu Gradske uprave za planiranje i izgradnju.
IT Blokada je upozorila da primedbe poslate imejlom možda neće biti prihvaćene kao validne.
Ipak, objavljene su i e- adrese na koje se one mogu poslati ([email protected] i [email protected]), kako bi se na nadležne izvršio „dodatni pritisak“.
Ovo udruženje, uz poruke „Odbranimo vodu Niša“ i „Ne dozvolimo rudnik u zoni zaštite vodoizvorišta“, precizira da se iz Nacrta Prostornog plana jasno vidi da se „zona planiranih radova nalazi unutar zaštićene zone vodoizvorišta“ i da je lokacija na kojoj se oni planiraju udaljena od vodoizvorišta svega 1,55 kilometara.
Navodi se i pet razloga zbog kojih se mora reći „ne“ rudarskim istražnim bušenjima.
„Ovo nisu samo istraživanja, već put ka rudniku. Niko ne ulaže milione u istraživanje ’tek tako‘. Istražna prava su samo prvi korak ka otvaranju rudnika. Ako im sada dozvolimo da ’samo buše‘, sutra ćemo imati otvoreni kop iznad grada“, jedan je od tih razloga.
Takva istraživanja su, još se navodi, direktna pretnja vodoizvorištu „Studena“, koje je kraško, te bi bušenje i miniranje moglo poremetiti podzemne tokove i dovesti do toga da izvor presuši ili promeni tok, a Niš ostane bez trećine svoje vode.
Ona bi, dodaje se dalje, mogla dovesti i do trajnog zagađenja, jer bi upotreba teške mehanizacije, ulja, goriva i potencijalno opasnih materija u zoni sanitarne zaštite i u širem područiju omogućila da se hemikalije sliju u podzemne vode koje piju građani Niša.
„Jednom zagađen kras se ne može očistiti“, upozorava se.
Takođe, niško JKP Naissus, čiji stručnjaci brinu o vodi i vodosnabdevanju, nije dao saglasnost za radove, obrazlažući svoje protivljenje time da oni ugrožavaju zonu sanitarne zaštite, podeća se.
Rudarske aktivnosti, koje podrazumevaju buku, prašinu, seču šume i uništavanje biodiverziteta, uništile bi park prirode na Suvoj planini, koji je između ostalog stanište zaštićenih vrsta, dodaje se.
U objašnjenju „zašto je ’Studena‘ nezamenjiva“ precizira se da ona obezbeđuje jednu trećinu ukupne količine vode za grad Niš, da je kvalitet te vode izuzetno visok jer se prirodno filtrira kroz kras, te da ne postoji alternativni izvor sa ovakvim kapacitetom i kvalitetom,
„Vodoizvorište Studena se nalazi u Zoni II i III sanitarne zaštite“, a „kraški sistemi su izuzetno osetljivi na bilo koje intervencije“, kaže se još u objašnjenju inicijatora studentske i građanske akcije „Sačuvaj Studenu“.
Grad Niš je, inače, još 2021. godine usvojio izmene Prostornog plana koje omogućavaju rudarsko istraživanje u zoni zaštićenog vodoizvorišta „Studena“, uprkos prigovorima struke.
Ministarstvo rudarstva i energetike je 2022. godine odobrilo istražno pravo na toj lokaciji domaćoj firmi „Edelweiss Mineral Exploration“, koju je u Srbiji registrovala australijska kompanija „Apollo Minerals Limited“, mada niški Naissus nije dao pozitivno mišljenje.
Istražno pravo je isteklo u decembru 2024. godine.
„Edelweiss Mineral Exploration“ je resornom Ministarstvu podneo zahtev za produženje takve dozvole, koja bi mu omogućila nastavak geoloških istraživanja, a odlučivanje po tom zahtevu još uvek traje.
Ministarstvo je nedavno saopštilo da sada „nijedna kompanija nema ishodovanu dozvolu“ za istraživanja na lokalitetu Studena, te da „istražno pravo ne podrazumeva, niti može značiti, a priori odobravanje eksploatacije, odnosno rudarenja“.
Niški zvaničnici su, pak, kazali da su u Nacrtu Prostornog plana Grada Niša ucrtane rudarske istražne bušotine u neposrednoj blizini ovog vodoizvorišta jer je to bio obavezujući predlog Ministarstva rudarstva i energetike.
Oni su kazali da je Komisija za planove naložila „obrađivaču“ Nacrta Prostornog plana da od tog Ministarstva, kao i Vodovoda Naissus zatraži da dostave nove uslove vezane za ucrtavanje istražnih polja, pošto su prethodni izdati još 2022. godine, te stoga zastareli i nevažeći.
Ministarstvo nije u propisanom roku dostavilo nove uslove, tako da, po tumačenju gradske pravne službe, moraju da važe oni stari.
JKP Naissus je dostavio primedbe da se se koordinate sanitarne zaštite vodoizvorišta „Studena“ i istražnih bušotina ne smeju preklapati.
„Nećemo dozvoliti da bilo šta ni u jednom trenutku ugrozi ono sto imamo kao najvažniji resurs, a to su i naša vodoizvorista. Šta god se događalo, kakva god dokumenta izdavala ministarstva, uvek ćemo da budemo na strani Nišlija, njihovog života i zdravlja“, rekao je gradonačelnik Dragoslav Pavlović, ne precizirajući na koji način gradski zvaničnici „neće dozvoliti“.
U grafičkom prikazu Nacrta Prostornog plana se preklapaju koordinate istražnih bušotina koje je Gradu dostavilo resorno Ministarstvo sa koordinatama zone sanitarne zaštite koje ima vodoizvorište „Studena“.
Prema članu 77. Zakona o vodama i pravilniku koji reguliše zone sanitarne zaštite vodoizvorišta, u sanitarnim zonama su zabranjeni radovi poput bušenja, miniranja i uklanjanja materijala koji mogu ugroziti izdašnost i kvalitet izvora.
Pokret Kreni- promeni podneo je krajem prošlog meseca peticiju protiv otvaranja rudnika u okolini Niša, sa više od 21.000 potpisa građana, ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović Handanović i ministarki zaštite životne sredine Sari Pavkov.
Zahteve za zaustavljanje rudarskih istraživanja i eksploatacije, koji bi mogli ugroziti i zdravlje stanovnika i ekosistem, iznelo je više opozicionih stranaka i koalicija, narodni poslanici iz NPS i SSP, kao i deo stručne i šire javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
