Vučić najavio još jedno pomilovanje za „junake“: Kakvu poruku šalje pristalicama, a kakvu neistomišljenicima?

Kako navode, predsednik se ponaša kao činilac van ustavnog poretka, dok institut pomilovanja koristi za političku propagandu i zaštitu sopstvenih pristalica.

Reč je o devojci koja je početkom godine, tokom građanskih blokada zbog izbornih nepravilnosti, automobilom pokušala da prođe kroz masu okupljenih demonstranata na Novom Beogradu, pri čemu je jedna osoba povređena. Ona je osumnjičena za pokušaj ubistva i protiv nje se vodi krivični postupak.

Predsednik Vučić je u telefonskom uključenju za televiziju Informer rekao da će tu devojku pomilovati ako ona, odnosno njena porodica, budu saglasni s tim.

„Ničim to nije zaslužila, a za mene je strašno što kao predsednik koji do pre nekoliko nedelja nije izdao nijedno pomilovanje u devet godina, sada moram da ispravljam nepravdu koju nanose tužilaštva i sudovi. Nastaviću to da radim jer je toliko očigledno nepravda da ću morati da štitim nejake, progonjene i žrtve njihovih svakodnevnih napada“, kazao je Vučić.

Vučić je nedavno pomilovao i trojicu aktivista Srpske napredne stranke, koji su osumnjičeni da su u Novom Sadu metalnom palicom polomili vilicu devojci koja je učestvovala u protestima.

Advokat Viktor Gostiljac za Danas ističe da je institut pomilovanja jedan od najređe korišćenih pravnih mehanizama, i to s razlogom – njegova učestala primena, upozorava, predstavljala bi oblik intervencije izvršne vlasti u rad sudova, što smatra posebno opasnim.

„U konkretnom slučaju, radi se o klasičnom političkom potezu predsednika, kojim pokazuje svom biračkom telu da može da zaštiti eventualne učinioce krivičnih dela, ukoliko su ona izvršena na štetu njegovih protivnika. Ta moć imponuje tom delu glasača“, kaže Gostiljac.

Gostiljac ocenjuje da učestala pomilovanja u poslednja tri meseca ukazuju na to da predsednik na sebe preuzima i nadležnosti pravosuđa, jer na taj način, kako kaže, zapravo sam odlučuje o krivici i kazni.

„Opasnije od ovoga je to što je predsednik pre neki dan, recimo, objavio da je specijalni tužilac ‘imao nameru da ga uhapsi’, što bi značilo da tužilaštvo raspolaže nekakvim podacima ili sumnjom u izvršenje krivičnog dela. On to rešava najavom krivične prijave protiv samog tužioca i kampanjom protiv njega“, navodi Gostiljac.

Prema njegovoj oceni, ovakvo ponašanje predsednika pokazuje da on deluje van ustavnog sistema i da svaku kritiku svojih poteza doživljava kao napad na samu državu.

„Sve to nije normalno stanje – to je grčevita politička odbrana svoje pozicije po svaku cenu“, kaže Gostiljac.

Naš sagovornik objašnjava da se postupak za pomilovanje kojim se daje oslobađanje od krivičnog gonjenja pokreće se po službenoj dužnosti, odnosno po zahtevu ministra pravde.

„To znači da predsednik nije ovlašćeno lice za pokretanje ovog postupka – on može dati pomilovanje samo na predlog ministra pravde. Dakle, ministar je taj koji mora izneti i obrazložiti razloge za pomilovanje koje će predočiti predsedniku. Ovo je pravna strana ove stvari“, objašnjava Gostiljac.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović ocenjuje da predsednik Aleksandar Vučić korišćenjem prava na pomilovanje zapravo ruši ono malo što je ostalo od pravne države.

Kako kaže, reč je o direktnoj poruci nasilnicima da mogu da nastave da tuku građane nekažnjeno.

„To da sud osudi kriminalce koji fizičkim napadom na telo građana brane režim, a da ih predsednik države potom oslobodi, politička je svinjarija koja daleko zaudara. Ovo je poruka – udrite ih jače, oslobodiću vas. Ako treba, i ubite – oslobodiću vas i još ćete dobiti i orden“, poručuje Veselinović.

On smatra da predsednik ovakvim postupcima deluje van Ustava i da izigrava sudsku vlast, koristeći institut pomilovanja kao politički instrument.

„Ovakvo postupanje predsednika je mimo Ustava, jer cilj ustavopisaca nije bio da se poništavaju sudske odluke kako bi se zaštitio najveći kršitelj Ustava. Ovakvo ad hoc pomilovanje konkretnih počinilaca krivičnih dela prema ljudima koji protestuju jeste izuzimanje od zakonske kazne za takva dela“, upozorava profesor.

Veselinović zaključuje da bi ovakvo korišćenje predsedničkih ovlašćenja moralo biti predmet reakcije Ustavnog suda, ali da u trenutnom stanju pravosuđa ne očekuje nikakvu reakciju.

„Korišćenje instituta pomilovanja od strane Aleksandra Vučića bi zahtevalo postupanje Ustavnog suda, ali, nažalost, jasno nam je da je taj sud samo jedna od partijskih ćelija SNS-a“, zaključuje on.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić objašnjava za Danas, da Zakon o pomilovanju jasno razlikuje dve vrste slučajeva – redovno pomilovanje nakon izricanja presude i ono koje se odnosi na oslobađanje od samog krivičnog gonjenja, što je ovde slučaj.

„U ovoj drugoj situaciji, pomilovanje se pokreće na inicijativu Ministarstva pravde. Ministar je taj koji mora da iznese razloge i obrati se predsedniku sa predlogom da se neko lice oslobodi krivičnog gonjenja. Dakle, predsednik ne može samoinicijativno najavljivati pomilovanja, a da ne znamo ni da li je procedura pokrenuta, ni koji su razlozi za to“, ističe Majić.

Majić ukazuje da iz Vučićevih javnih nastupa nije jasno da li je uopšte pokrenuta zakonom propisana procedura, jer predsednik najavljuje pomilovanja kao da prethodni koraci i institucionalni okvir uopšte ne postoje.