Aneta Vladimirov: Nije budućnost nužno ono što dolazi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. BRAVO ZEMLJAKINJO !!!…

2. Teško je bilo čitati, još teže razumeti, kamoli osetiti Anetine rečenice i misli hrvatske stvarnosti koja kroz prizmu izvodi osećaj većine iz osećaja manjine.
   Rođen sam i živim u multietničkoj sredini, no kao pripadnik većinskog naroda nikada nisam razmišljao na ovakav način.
   Nakon pročitanog teksta snažan osećaj me navodi na pitanje, šta biva sa većinom kada se osvesti ili pak otrezni, parafrazirao bih Krležu, nakon pjane noći.
   Da li postaja još gora i nasilniji (NDH), bolja ili, pak lagano nestaje, jer ona postaje manjina.
   Da, dodao bih, kad-god se podsetim Franjinog način privatizacije, iznova se zapitam je li možda u pitanju Južna Amerika.

3. Jadan je srpski narod u Hrvatskoj kada je spao da ga jedna Bugarkinja i kvazi srpkinja predstavlja. Doticna je dosta stvari preskocila iz svoje biografije i to one najvaznije o kojima je sramota i pricati, no bice prilike i za to. Na pocetku bi mogla da pocne opet da prica srpski ( sa bugarskim akcentom) a ne da se blamira sa kroatskim tj. hrvatskim jezikom.