Arheološko blago rasuto po njivama

U ataru sela Orlovat u Banatu, na uzvišenoj obali Tamiša, ostaci keramike iz bronzanog doba bukvalno se mogu sakupljati sa površine zemlje, među izraslom travom i poljoprivrednim kulturama. Razlog za to jeste i stalno preoravanje poljoprivrednog zemljišta. U sve to su se nedavno uverili i najmlađi učesnici likovnog konkursa „Udahni arheologiju“ koji su posredstvom Narodnog muzeja Zrenjanin kao nagradu u akciji „Noć muzeja“ zaslužili da provedu jedan dan na arheološkom nalazištu. Sa špahtlama i četkicama u rukama, oni su se pridružili arheolozima Narodnog muzeja i studentima arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji pretražuju ovaj lokalitet.
Da arheološka istraživanja nailaze na brojne praktične prepreke kažu nam u timu koji radi na Podumki, a među njima je i pribavljanje saglasnosti vlasnika zemljišta. Naši paori nerado ustupaju svoje njive istraživačima, a „divlji“ sakupljači arheološkog materijala, ne pitajući bilo koga, od njih uzimaju sve što stignu, ili otkupljuju artefakte za male pare.

Od Vatinske kulture do zajednice grobnih humki

Dragoslav Srejović u svom delu navodi da krajem XV veka pre nove ere, na celoj teritoriji vatinske kulture počinje kriza koja je izazvana etno-kulturnim prodorima sa severa, odnosno pojavom nosilaca takozvane Kulture grobnih humki u severnom Banatu i Bačkoj. Ovi „stranci“ su trajno zaposeli samo krajeve oko Tise, ali kako su posedovali bronzano oružje – mačeve, kratke bodeže, bojne sekire s diskom na temenu – oni su često uznemiravali miroljubive vatinske zajednice. U severnoj Bačkoj i Banatu odmah je prihvaćena kultura zavojevača. Stara naselja se napuštaju, a u okolini Subotice, Sente, Kikinde i Iđoša niču nova. Čini se da je deo domorodačkog stanovništva uključen u nove zajednice, jer su na jednoj nekropoli iz ovog vremena (Velebit u Bačkoj) otkrivene dve vrste grobova – grobovi inhumiranih pokojnika s bogatim prilozima (verovatno, grobovi došljaka) i grobovi sa urnama koji sadrže znatno skromnije darove (verovatno, grobovi domorodaca). Da su došljaci u manjim grupama prodirali i dalje prema jugu, pokazuje grob ratnika iz Vatina, kao i pojava nove vrste glinenog, mahom neukrašenog posuđa u okolini Pančeva, Vinče i Surčina“ navodi Srejović.

– Vlasnici zemlje se bukvalno nakostreše kad dođemo sa zahtevom za iskopavanjem. Međutim, kad rešimo da to radimo istrajni smo u nameri. Najčešće se plaća ustupanje zemljišta, uglavnom u vrednosti nekoliko letina – objašnjava Snežana Marinković.
Iz dve otvorene sonde, sada se vade ostaci keramike i kosti stare više od 30 vekova. Naime, lokalitet Podumka, u blizini Orlovata, pripada ranom bronzanom dobu, oko 1.400 godine pre nove ere. Ovde je, pored reke Tamiš, nekada postojalo naselje i odvijao se život. Ispod zemlje se nalaze predmeti koji pokazuju kako se živelo i koje su se sve civilazicije smenjivale u ovom delu Banata, a u dva maha sprovedena su arheološka iskopavanja, tokom 2005. godine kada je konstatovano da je reč o ranom bronznom dobu i ovoga leta, kada se nastavlja rad istraživača. Prilikom prvog sondiranja lokaliteta otkriveni su vredni artefakti, poput pet celih posuda i nekih delova kuća, što je ukazivalo na postojanje naselja i građevinske delatnosti. Ove godine nalazi su još značajniji.
– Dosad smo pronašli 200 fragmenata, pretežno keramike, delova alata i kostiju. Najvredniji fragmenti su iz bronzanog doba, a reč je o finoj, uglačanoj keramici, objašnjava Snežana Marinković, rukovodilac istraživanja i savetnik zrenjaninskog muzeja. – Cilj iskopavanja jeste taj da se prevashodno utvrdi rasprostranjenost naselja bronzanog doba i centralni deo naselja, jer ono što je dosad pronađeno jeste periferija ovog mesta. S obzirom na kratko vreme istraživanja i nedostatak novca, insistiramo na otvaranju što većeg broja kontrolnih sondi. Veoma je bitno da saznamo gde su sahranjivali pokojnike, gde su intenzivno živeli, a gde su locirali otpadne jame. Na takvim mestima su odlagane kosti životinja, a u blizini se verovatno kuvalo, što pokazuju ostaci ugljenisanog drveta. Ljudi su se ovde nekada bavili lovom, na šta nas upućuju brojne kosti divljih životinja, zatim stočarstvom, a verovatno su se bavili i metalurgijom, na šta nas upućuje ovogodišnji nalaz – kalup za livenje bronze, što je veoma značajan i vredan nalaz. Njima se proširuju naši vidici u vezi s ovim lokalitetom, u kojoj je meri on bio u to vreme značajan i važan – objašnjava Snežana Marinković.
Ova otkrića potvrđuju ranija saznanja da je na tom području u ranom bronzanom dobu postojalo naselje. Oduševljenje povodom ovog nalaza ne krije ni jedan član tima, a posebno su motivirani studenti.
– Srbija je prebogata arheološkim lokalitetima, počev od paleolitskih i neolitskih, preko antičkih, do srednjeg veka, tvrdi apsolvent arheologije Miroslav Bešlin. – Dakle, na našoj teritoriji su nalazišta svih vrsta, a jedino je problem finansiranje. Imao sam prilike da sarađujem sa kolegama u Hrvatskoj i Bosni, radio sam na više lokaliteta u Sibiru i u okolini Vranja. Sada smo u Banatu i pretpostavlja se da smo na tragu naselju, tako da će za nas tek biti posla. Ostaci građevina govore nam o naselju, što ukazuje na duži boravak ljudi na ovom području. Trenutno istražujemo otpadnu jamu, gde nalazimo mnoštvo materijala i podataka o tadašnjem životu – objašnjava Bešlin.
Studentima u poslu jedan dan, na kratko, pomagala su i deca, što je za sve bilo neobično iskustvo.
– Meni je zanimljiva arheologija, volim da znam šta se nekad dešavalo i kako je sve to izgledalo u prošlosti. Znam da ljudi pre nisu imali mogućnosti kao mi sada, pa su sve sami izrađivali. Zato bih voleo da ovde nađem neki predmet ili neke kosti – kaže mališan Nikola Jovanov.
Narodni muzej iz Zrenjanina ranije nije imao sredstava da finansira veća arheološka istraživanja, potvrđuje direktor Božidar Vorgić, koji smatra da započeta iskopavanja treba nastaviti i za sve pribaviti značajnija sredstva. Svi se nadaju dobrim nalazima na tamiškoj lesnoj zaravni, gde je u najranijoj ljudskoj istoriji bio moguć život.
Tokom iskopavanja 2005. godine pronađeni su i tragovi građevinske delatnosti, tako da je cilj novih iskopavanja da se otkriju i ostaci kuća. Inače, nastambe u bronzanom periodu na području Banata bile su slične kolibama, napravljene od blata i pruća. To nisu bile masivne konstrukcije, kao u vinčanskoj ili potiskoj kulturi, već je više reč o lakom tipu objekata pravljenom od blata, oblica i pruća. Od oružja su korištena bronzana koplja, mačevi i keltovi ili sekire. Od kostiju su se pravila šila, spatule, dok su posude bile različitih oblika, od glačane keramike i crne boje.
Ono što je najkarakterističnije za bronzano doba su urne, jer je u tom periodu čovek praktikovao skeletno sahranjivanje ili spaljivanje i sahranjivanje posmrtnog pepela u urnama. Figuralna plastika se potpuno razlikuje od vinčanske, pa se tu javljaju figurine sa zvonastim suknjama, ukrašavane spiralama i volutama. Obično su to ženska božanstva, kao i u neolitu. Prisutne su posude raznih dimenzija, pehari, male posude sa drškama, i obično su ukrašavane. Čovek je živeo u rodovskom uređenju, koristio je razna sredstva da ukrašava upotrebne predmete i ta težnja ka lepom i dekorativnom uvek je bila prisutna – kaže Snežana Marinković.
Inače, u „Istoriji srpskog naroda“ naš čuveni arheolog Dragoslav Srejović, opisujući kulture prethodnih perioda, srednjeg i poznog bronzanog doba na tlu Srbije, navodi da tokom rane faze srednjeg bronzanog doba (oko 1500-1425. godine pre n. e.), zajednice u naseljima pored Dunava počinju da proizvode keramičke predmete osobenih oblika i dekoracije i formira se vatinska kultura. „Arheološka građa dokumentuje sređen, spokojan život i u ostalim područjima vatinske kulture, i to sve do približno 1425. godine pre nove ere“.