Atletika, plivanje i gimnastika – to su prave igre

Pitate se kako to da su te zemlje članice MOK-a, a nisu nezavisne niti u UN? To je zato što su Olimpijske igre i osnovane kao takmičenje sportista u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji, a ne kao takmičenje država i nacija. Naravno da države (čitaj političari) nastoje da prisvoje eventualne uspehe svojih državljana, naročito u propagandne svrhe. I ne samo to. Srbija, na primer, ne mora priznati nezavisnost Kosova, ali ima li smisla protiviti se da se ljudi koji žive u toj bivšoj srpskoj pokrajini (među njima i naši SRBI) bave sportom pa i učestvovati na Igrama. Jer, ponavljam, Kuberten i društvo su obnovili tu nekadašnju panhelensku tradiciju, kao takmičenje sportista, a ne država.

Inače, Igre se polako zahuktavaju. Na turnirima u odbojci (gde su naše devojke i mladići kandidati za najviši plasman), u rukometu, košarci, vaterpolu i fudbalu sve pršti od uzbuđenja pa i iznenađenja. Japanci su, recimo, u fudbalu, prosto „razbili“ Španiju iako se to po rezultatu 1:0 ne bi reklo. I na teniskim terenima olimpijskog Vimbldona već na startu poklekli su neki iz svetskog vrha. Berdih i Verdasko, na primer.

Ipak, prave Igre, to su takmičenja u tzv. bazičnim sportovima: ATLETICI, PLIVANJU I GIMNASTICI. Sportska kultura jedne nacije, razvoj sportskog pokreta, meri se po uspesima u tim sportovima.

Atletska takmičenja inspirisala su Kubertena da formuliše olimpijski slogan: brže, više, jače i da taj sport nazove „Kraljicom sportova“. Kao i na svim Igrama od 1896. i u Londonu će „Kraljica“ biti najgledanija. Uostalom, Olimpijski stadioni se i prave zbog nje. U Londonu je već počela BOLTOMANIJA. Najbrži čovek planete, trostruki Olimpijski pobednik i trostruki svetski rekorder Jusein Bolt sa Jamajke najavljuje da će odbraniti sva tri zlata. U Londonu, međutim, za razliku od Pekinga, na zlata pretenduje i njegov zemljak Johan Blejk. Na početku sezone Blejk je pobedio Bolta i na 100 i na 200 metara. U svakom slučaju, prvi vanserijski događaj na Igrama biće finale na 100 metara i prvi obračun dvojice Jamajčana od kojih je brža samo Božja čestica. Budite obavezno kraj TV ekrana, 5. avgusta u 22 sata.

I plivanje je na Olimpijskom programu od 1896. Tada se, doduše, plivala samo jedna disciplina, 100 metara muški slobodno i to ne u bazenu već u Sredozemnom moru. Zanimljivo je da su plivači prvi put dobili bazen baš u Londonu 1908. Najuspešniji olimpijski plivač svih vremena je Majkl Felps (SAD) sa 14 medalja, od čega je 8 zlatnih osvojio u Pekingu i time postao najuspešniji olimpijac sveta svih vremena. U Londonu Felps može nadmašiti ukrajinsku gimnastičarku Larisu Latinjinu i sa ukupno 19 medalja postati najveći olimpijski „kolekcionar“ odličja. Na putu do tog rekorda stajaće mu, pre svih, zemljak Rajan Loti, ali nadamo se i naš Milorad Čavić, kao i sve brži plivači iz Azije, pre svega Kine.

Što se gimnastike tiče i ona je na programu od rođenja olimpijskog pokreta 1896. u Atini. Istina, nema više virtuoza na spravama kakvi su nekada bili Rusi Šaklin, Andrijanov ili Japanci Cukahara i Kato u muškoj, odnosno pomenuta Latinjina, Čehinja Časlavska ili Rumunka (sada Amerikanka) Nađa Komaneči. Zašto ih nema, objasnila je baš ta jedina gimnastičarka koja je za svoju vežbu dobila ocenu 10. U Montrealu 1976. imala je 14 godina. Danas lepa gospođa, koja izgleda kao da joj je trideseta, kaže da je gimnastika izgubila veliki broj poklonika zbog novog sistema ocenjivanja. „Desetka je bila gimnastički zaštitni znak, a sada se vežbe ocenjuju tako što se od desetke odbijaju poeni za najmanju pogrešku. Pošto nema savršene vežbe, nema više ni desetki. Apelujem, vratite nam desetke jer današnja gimnastika zbunjuje ljude“, objašnjava nekadašnja Princeza Montreala. U svakom slučaju, prava sportska ushićenja u Londonu tek slede, sa atletikom, plivanjem i gimnastikom.