Bajka na bufo jeziku

U svoj prvi autorski projekat uložila je ideje koje su se dugo, gotovo sedam godina, množile oko priče o deci i školskim olovkama, zapravo o prijateljstvu koje oni ispisuju.

Na kraju je uz pomoć kolega iz ansambla i prijatelja dramaturga Uglješe Šajtinca uobličila priču spremnu za izvođenje. Komad je premijerno izveden na kraju prethodne sezone, tako da tek sada počinje svoj pozorišni život.

– Predstavu čine naizmenične scene glume i blek lajt animiranja. Mi bismo mogli samo da igramo scene sa olovkama i razumelo bi se šta smo hteli da kažemo. Ipak, u predstavi sam želela da animaciju povežem sa pričom o dečaku i devojčici. Oni su ono što se dešava u svakodnevici, dok su olovke ono što se dešava u njima. Olovke dočaravaju njihov unutrašnji svet, prijateljstvo, ljubav, svađe. Poenta ove priče je da je prijateljstvo važno, a važno je i da jedni drugima pomognemo. Deca su na kraju priče uspešno završila svoje zadatke i time se završava predstava a olovke nastavljaju da žive svoje emocije – priča Olgica Trbojević Kostić.

Smenjivanjem glume i animacije, u naizmeničnim scenama, dočarano je dvoje školaraca koji govore izmišljenim, bufo jezikom dok njihove olovke plešu u ritmu muzike sa primesama džeza. Učiteljicu u predstavi glumi sama autorka.

– Teško je režirati i istovremeno glumiti. Sama priča je moja ideja a tekst smo zajedno kolege i ja napravili. Na kraju je pomogao Uglješa Šajtinac, koji je želeo da ga potpišemo kao prijatelja dramaturga. Pomogla je i naša umetnička direktorka Anđelka Nikolić. Nismo dugo pripremali komad, oko mesec i po dana je trajala priprema. Proces rada je bilo nešto najlepše što se nama troma dogodilo. Ostajali smo na probama koliko nam odgovara, prekidali smo kada nije išlo, raspravljali, ubeđivali, ostajali posle proba da isplaniramo šta ćemo sledeće raditi. Neke scene su nas zasmejale, neke rasplakale. Zahvaljujući izmišljenom jeziku napravili smo rečnik i njega smo se držali, sada funkcionišemo dobro, pa na tom jeziku možemo i međusobno da pričamo mimo predstave – šali se Olgica Trbojević Kostić.

U komadu pod nazivom „Bajka O …“, kako inače počinju priče za decu, dvoje školaraca igraju Danilo Mihnjević i Tatjana Barać, glumci lutkarskog ansambla NP „Toša Jovanović“.

– Mi smo i glumci i animatori. Tekst smo, kao što se vidi u predstavi, savladali. Olgičina ideja je da to bude bufo jezik, izmišljeni jezik koji se koristi u pozorištu. Nisam uopšte imala predstavu kako će izgledati animacioni deo sa olovkama, i kada smo počeli da radimo, stvar se dobro razvijala. Blek lajt je odličan izbor, predstavu čini zanimljivom. Meni odgovora što ima igranja uživo, da se pokaže učionica, deca u školi i njihov odnos pa se to sve prenosi na njihove olovke. Dobro je napravljena paralela i baš uživam dok igram – kaže Tatjana Barać.

Pored uloge devojčice Olivere, u predstavi „Bajka O…“ pojavljuje se i nemirni dečak Oliver.

– Komad ima svoju dinamiku, tu su dvoje različite dece. Koristi se blek lajt u predstavi, koji metaforički predstavlja ono što je reditelj zamislio. Njegove naznake su sasvim jasne, tako imamo delove kada olovke oblikuju srce kao znak ljubavi, ili znakove pitanja koji simbolišu dečije svađe. Ti animatorski pasaži opravdavaju i povezuju scene koje smo uživo igrali. Nije bilo većih problema kod pravljenja predstave, samo što su animatorski delovi zahtevali puno pažnje, traži se precizna sinhronizacija. S druge strane, pružili smo i glumački deo, što čini predstavu kompleksnom – objašnjava Danilo Mihnjević.

Muzika u predstavi je Gotan Projekt, lični izbor autorke koja se odlučila za muzičke citate. Predstava se igra svakog meseca na lutkarskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu.