Bake – tajno oružje evolucije

Ako bismo se bavili idejom o želji za unucima formulisanom čuvenim: „dobro sine, kad ću dobiti unuke?“, videli bismo da je žena jedina među primatima koja živi dosta dugo posle gubitka sposobnosti daljeg rađanja, odnosno posle menopauze i da je smisao njenog daljeg života u tome što može doprineti podizanju dece njene dece.

Prirodna selekcija favorizuje ponašanje koje povećava individualni genetički doprinos budućim generacijama; kada pomaže svojim unucima, baka na najbolji način demonstrira evolucionu adaptaciju. Tako je nastala „ bakina hipoteza“ koja nam govori da blizina bake unucima zaista donosi dobrobit. Međutim, postoji znatan broj studija kojima se tako nešto nije moglo utvrditi. Moguće je da odsustvo konzistentnog odgovora na pitanje o ulozi baka u razvoju unuka jeste izraz nerazumevanja osnovne činjenice u genetici – načina prenošenja hromozoma H od roditelja na decu. Iz tog načina proizilazi i određeni tip genetičke bliskosti baki i njihovih unuka.

Kako je to moguće? Zato što su hromozomi, trakaste tvorevine u jedru svake ćelije, u kojima se nalaze naši geni i zato što prenose sve nasledne informacije. Svaka ćelija čoveka ima 23 para hromozoma od kojih samo 23. par određuje pol svog vlasnika. Žena u 23. paru ima dva X hromozoma, a muškarac po jedan H i Y hromozom. Na žensku decu prenosi se kombinacija XX (jedan X od mame a drugi od tate) a na mušku HY (od mame H a od tate Y). Malo matematičke obrade prenošenja hromozoma sa majki i očeva na decu pokazuje nam da baka po majci stoji prema svojim unukama i unucima u ravnopravnom srodstvu, zasnovanom na hromozomu H i da srodstvo iznosi 25 odsto. Po istoj osnovi (hromozomu H), baka po ocu dva puta je bliža svojoj unuci (srodstvo 50 odsto) i nema nikakve veze sa svojim unukom (srodstvo 0 odsto). Iako u hromozomu H, koji je jedan od 23 hromozoma, ima 4,4 odsto naše DNK i njenih 1.529 gena, uključujući i neke za plodnost i inteligenciju, u njemu je možda osam odsto ukupnog genoma čoveka.

Kako se može dobro proračunati stepen srodstva po H hromozomu, mogu se praviti poređenja podataka posmatranih u dugom vremenskom periodu. Evolucija bi po pravilu uvek favorizovala žene koje investiraju sve svoje resurse u unuke. Biološki antropolozi sa Kembridža u Engleskoj, gospođa Lesli Knep (Leslie Knapp) i njena studentkinja Moli Foks (Molly Fox) iznele su analizu podataka o preživljavanju i dužini preživljavanja 43 hiljade dece u sedam tradicionalnih društava, od ruralnih sela u Japanu i Malaviju do gradova u Nemačkoj i Kanadi, i to od 1600. godine do danas. Najčudniji efekt bio je u vezi sa bakama po očevima. U šest od sedam zajednica bake po očevima, poboljšavale su preživljavanje ženskih unuka četiri-pet puta (50 odsto srodnosti po hromozomu H). Ali, iz do sada neshvaćenih razloga, preživljavanje muških unuka (0 odsto srodstva po hromozomu H) bilo je uvek nisko, 8-29 odsto. Dečko, unuk, imao je najbolje izglede za preživljavanje ukoliko je živeo sa bakom po majci, s kojom je u 25 odsto srodnosti po hromozomu H. Njegova dužina života bila bi znatno manja ukoliko bi živeo sa bakom po ocu, s kojom mu je srodstvo po hromozomu H 0 odsto. U četiri od sedam društava, unuke bi imale bolje izglede za preživljavanje ukoliko bi živele sa bakom po ocu (srodstvo 50 odsto) nego kada bi živele sa bakom po majci (srodstvo 25 odsto).

Drugim rečima, „bakina hipoteza“ perfektno se uklapa u DNK; što je veća srodnost po H hromozomu, to je veći doprinos bake na preživljavanje unuka, pišu profesorka Lesli Knep i njena studentkinja Moli Foks u Proceedings of the Royal Society B. Ova korelacija dokazana je na četiri kontinenta tokom četiri stoleća i govori da je u pitanju biološko, a nikako kulturološko objašnjenje. Ali šta s tim? Nema dokaza da bake svesno prave razliku između muških i ženskih unuka, odnosno dece svojih sinova i dece svojih kćeri. Najverovatnije je da unuci prenose neke signale koji govore o genetičkoj srodnosti. To su, ili feromoni, mirisi koje luče žlezde u koži, pretežno u pazuhu, ili je u pitanju fizička sličnost. Te signale bake nesvesno tumače i koriste da bi odredile koliko će investirati truda i emocija u svakog od svojih unuka. Naravno, svaka baka bi se usprotivila ovoj ideji i zbog toga nije preporučljivo načinjati ovu temu u njihovom prisustvu.