Bazen kao bunar želja

Radi se o omiljenom mestu za kupanje Kostolčana, sada već poodavno srednje i starije generacije. Iako slapovi podsećaju na delo prirode, reč je o vodi koja je iz Dunavca prolazila kroz kondenzator tadašnje Termoelektrane Veliki Kostolac snage 50 MW i ispuštana kroz tunel i veštačke slapove zbog ublažavanja pada.

U letnjim mesecima temperatura vode dostizala je i do 35 stepeni sto je pored kupača svih uzrasta, privlačilo i veliki broj domaćica koje su ove tehnološke blagodeti koristile za pranje veša. U nižem toku veštačke rečice koja se ulivala u staro korito Dunava i Mlave pecala se i sitnija riba, uglavnom bela i po koja grabljivica, a sa leve strane gledano sa puta Kostolac- naselje Kanal, nalazila se deponija pepelišta, idealno igralište za fudbal i druge sportove. Tada se to zaista činilo idealnim mestom jer u to vreme u ovoj rudarskoj sredini ekologija kao pojam jednostavno nije postojala. Oni koji su znali o štetnom uticaju sagorelog uglja na zdravlje ljudi i okoliša, jednostavno su ćutali. Bazenska voda vlažila je deponiju tako da vetrovi nisu pričinjavali veću štetu što bi svakako izazvalo i određene reakcije i nezgodna pitanja.

Tih godina Bazen u Kostolcu bio je pravo čudo u životu grada nastalog početkom Drugog svetskog rata u kome su uhljebljenje pronašle porodice iz svih krajeva ondašnje FNRJ (Srbi, Slovenci, Makedonci, Mađari, Jevreji, Hrvati, Rumuni, Slovaci, Rusini, Romi, Muslimani, Albanci…). Začeci budućeg Industrijsko- energetskog kombinata bili su plodno tlo za suživot u bratstvu i jedinstvu. U grotlu tople vode kostolačkog bazena, od višenacionalnih razlikosti kuvala se najbolja nacionalna čorba. Radnička klasa je zadovoljno u besplatnoj toploj vodi spirala prljavštinu sa kopa, rudnika, elektrane i radionica dok su drugovi zadovoljno trljali ruke i Komitetu slali izveštaje o stabilnoj političko- bezbednosnoj situaciji u gradu. . .

Klinci iz moje ulice ( generacije) imali su zapaženo mesto, pre svega interes u funkcionisanju omiljenog gradskog kupališta. Tako nam se bar činilo u tom trenutku. Jačanjem bratstva i jedinstva jačala je i ljubav prema tuđim ženama i muževima, a zbog tople vode Bazen je bio njihovo omiljeno sastajalište u kasnim noćnim satima. Džeparac za ćutanje zadovoljavao je naše mesečne prohteve. Bioskop i filmovi o Tarzanu, kaubojima i Indijancima, sladoled, ledena cocta, piće naše mladosti, mala su cena za moguće posledice. Imali smo i druge izvore prihoda sa ove lokacije. Slapovi tople vode bili su idealno mesto za čikove, neku vrstu patuljastih jegulja koje su bile savršen mamac za pecanje krupnih somova u obližnjem Dunavu. Priča o kostolačkom Bazenu ne bi bila kompletna bez onih koji su svojim skokovima sa drugog nivoa kamene obale između priobalni zaštitnih šina od urušavanja, u ne tako duboku vodu izazivali strah i divljenje istovremeno. Mali trenutak slave za veliki rizik po život. Srećom povređenih nije bilo, osim sujete onih koji su odustali. Kukavičluk se jednostavno nije praštao…