Prvi teatarski festival „Pozorišno proleće“ u Šapcu održan je od 11. do 18. aprila, a šabačkoj publici prve večeri predstavili su se glumci Narodnog pozorišta predstavom „Rodoljupci“, koja je proglašena i najboljom predstavom na festivalu, po tekstu Jovana Sterije Popovića i u režiji Androša Urbana.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Imali smo priliku da porazgovaramo sa poznatim glumcem Slobodanom Beštićem, čija se kultna dečja emisija „Metla bez drške“, snimljena devedesetih godina, ovih dana ponovo emituje na Drugom programu RTS-a.
*Predstava „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića, koja je otvorila pozorišni festival u Šapcu, ostavila je publiku pomalo zatečenu, ali svakako oduševljenu, kako je rekla teatrološkinja Dragana Bošković, jer su Sterijini komadi većinom komediografski. Ova hit predstava koju je režirao Andraš Urban ostavlja kod publike jednu veliku gorčinu, pa Vas pitam da li je moguće da se mi kao narod nikada nećemo promeniti ili ipak postoje nekakvi obrisi boljitka kod svih nas?
– Urban je insistirao da predstavu igramo veoma ozbiljno bez isticanja komičnih detalja, više nego sto tekst nudi. Neke ideje koje likovi izgovaraju nisu zapravo smešne ako se ima u vidu kakve su posledice: razorene zemlje, uništeni životi. Dokle ćemo se zabavljati i smejati gledajući takve ljude? To bi bilo sjajno rešenje ako bismo umeli da ih prepoznamo u životu i tada ih ismejali, ali izgleda da takvu zrelost kao narod još uvek nemamo.
* Šta je kruna ove predstave?
– U poslednjoj sceni ovi lažni rodoljupci uživaju u opljačkanom bogatstvu, podsmevaju se lakovernosti naroda koji ih je sledio, tako da je po meni to najtragičniji trenutak. U toj realnosti mi sada živimo i takvo stanje može da traje veoma dugo a da se ne promeni. Promena ne dolazi sama od sebe, na njoj se mora raditi i to je zadatak svih nas, pa i pozorišta.
*Da li je neko od sadašnjih političara dolazio na ovu predstavu, zapravo da li političari uopšte dolaze u pozorište?
– Nije mi poznato da je neko od političara bio na predstavi. Video sam neke političare na komemoraciji našem dragom kolegi Draganu Nikoliću. Tada je bilo i mnogo kamera, a pošto se približavaju izbori, eto njima zgodne prilike da se uslikaju pored nekog poznatog glumca i opet prevare narod. U meni to izaziva veliku gorčinu i utvrđuje u uverenju da su nam potrebne predstave kao Rodoljupci: da osveste, probude i isprovociraju publiku na kritički stav.
*Kroz predstavu možemo zaključiti da je ispravan čovek oduvek bio manjina, tako je skoro uvek kroz istoriju bilo, da li se to ikada može promeniti?
– To je pitanje ljudske prirode koja se kroz istoriju ipak sporo menja. Napreduje tehnologija ali ljudska svest ne mnogo. Prepoznajemo vrednosti, ali ih svesno izneveravamo zarad koristi, ili nekih „viših ciljeva“. I onda neka sledeća generacija otkrije „istorijske nepravde“ prethodne generacije, sve sruši i krene da gradi iznova praveći iste greške.
*Ovo što ste nam prikazali je zapravo naša svakodnevica, preletače i prevrtače svakodnevno gledamo?
– Da, ali ne činimo ništa da bismo ih odstranili iz politike. Mi smo njihove žrtve, jer im dajemo moć da odlučuju u naše ime. Kada se otkriju njihovi nečasni postupci, mi konstatujemo da je to tako u Srbiji oduvek i opet glasamo za takve ljude.
*Možemo li da saznamo nešto više o vašim projektima u Nemačkoj?
– Na poziv švedskog reditelja Stafana Valdema Holma, koji je postao upravnik u Diseldorfu, otišao sam u to pozorište i radio Per Ginta, H. Ibzena. Nisam znao nemački, tako da sam se pripremao šest meseci za ovu predstavu. Ubrzano sam prolazio program gramatike, ali najviše pažnje sam poklonio izgovoru koji je morao da bude besprekoran.
Radovalo me je što eto po drugi put odlazim u Nemačku, čije pozorište veoma poštujem, i to ovoga puta idem da igram. Kolege su me primile veoma srdačno, mnogo smo govorili o našoj glumačkoj školi, i shvatio sam da je glumačko obrazovanje u Srbiji veoma kvalitetno i da nam ne nedostaju sposobnosti da se uhvatimo ukoštac sa ovako teškim izazovima. Predstava je prošla veoma dobro, a dokaz vam je da je igrana dve sezone, što je za Diseldorf veliki uspeh.
*Ne mogu a da ne spomenem čuvenu dečju seriju „Metla bez drške“ u kojoj ste igrali Vladimira, jednog sjajnog lika, koji je verujem ostavio veliki trag u Vašoj karijeri, kada se osvrnete na tadašnji televizijski program i sadašnji, da li Vam dođe da TV gađate onom čuvenom metlom?
– Pre nekoliko godina sam izjavio nešto slično. Mislim da je televizija postala u poslednjih dvadesetak godina isuviše nekvalitetna, i da je površnim programima i jeftinom zabavom ugušila estetske i ljudske vrednosti. Uticaj programa na svest ljudi je ogromna, pa i njihova društvena odgovornost treba da bude adekvatna.
Odgovornost se razvija ispravnim životom
* Šta biste preporučili mladima da čitaju i kako da se izbore u ovom našem nezdravom društvu?
– Svoju decu sam vaspitavao u duhu slobode i odgovornosti, važno mi je bilo da budu emotivno zdrave ličnosti, ispunjene i kreativne, istovremeno i razumne prema zahtevima sredine, fer i korektnog odnosa prema drugima. To se ne razvija čitanjem, nego ispravnim životom, i to prvenstveno roditelja, pa tek onda dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
