Olinjali konj koji usred grada vuče kola natovarena gvožđurijom ili kartonom i čitava brda otpada u svakoj romskoj mahali mogli bi postati prošlost, čak i ovde. Slanju ovakvih slika „na smetlište istorije“ mogla bi doprineti prva Zadruga sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji, koja je uz evropsku podršku nedavno osnovana u Nišu. Ukoliko bude uspešan, taj pilot-projekat mogao bi predstavljati model za efikasnije rešavanje egzistencijalnih problema većine ovdašnjih Roma. Procenjuje se da se u Srbiji sakupljanjem sirovina bavi između 100.000 i 200.000 Roma.
Asocijacija sakupljača sekundarnih sirovina, popularnije nazvana Zadrugom, osnovana je na inicijativu nekoliko romskih organizacija i Programa lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu (LEDIB), koji finansira vlada Danske. Prilikom njenog osnivanja predstavnici LEDIB programa Karsen Lund i Pol Ravan Jepsen kazali su da je ovo „prvi projekat koji predstavlja ekonomsko i preduzetničko organizovanje Roma“. Oni su rekli da bi Zadruga trebalo ekonomski da ojača sakupljače, ali i da ih organizovanije poveže sa javnim sektorom i državom, kao partnerima. Njen osnovni cilj je da „poboljša sakupljanje, otkup i prodaju sekundarnih sirovina“.
Romi koji iz kontejnera u centru Niša sakupljaju kartone kažu da su „načuli“ za zadrugu. Nemaju ništa protiv udruživanja, spremni su da pokušaju „sve“, bitno im je samo da „prežive“. Sad ne valja nikako, tvrde oni. Jedan od njih precizira da je njegova mnogobrojna porodica na ivici gladi.
– Vidiš kako se mučimo. Kilo papira je dva do 2,2 dinara, a nas 12 živi samo od toga – veli ovaj Rom koji je želeo da ostane anoniman. Računa da je potrebno sakupiti dve tone papira dnevno da bi svako od njih imao mesečno barem po desetak hiljada dinara. Njegov mlađi „kolega“ dodaje da je završio trgovačku školu, ali da to „ništa ne vredi“ jer posao ne može da nađe.
– Brat je otišao u vojsku i sad samo ja moram da skupljam otpad, da nekako prehranim porodicu – objašnjava ovaj mladi Rom.
Koordinator Lige za dekadu Roma Osman Balić kaže za naš list da je uz podršku LEDIB-a već formirana Kancelarija, u kojoj je nekoliko Roma, među kojima su i suvlasnik otpada, apsolvent menadžmenta i romski aktivista sa iskustvom u biznisu. On kaže da je zadatak Kancelarije da utvrditi koliko Roma se bavi ovim poslom, kakvo je stanje i koje su potrebe i izvori sredstava. Ona će takođe predložiti rešenje problema u ovoj oblasti, kao i statusa sakupljača. Rešenje bi trebalo da doprinese da sakupljači sekundarnih sirovina „iz sive zone“, u kojoj postoji „surova eksploatacija i neorganizovanost“, pređu u legalno i organizovano poslovanje.
– Za rezultate ovog projekta već su zainteresovani Romi iz cele Srbije, a neke lokalne zajednice su najavile da će ga „kopirati“ – kaže Balić.
On ocenjuje da su sakupljačima sirovina najpotrebnija namenska vozila za ovu vrstu delatnosti, adekvatne mere zaštite na radu od opasnog otpada, kao i podsticajne mere države, koje bi omogućile da njihove porodice osnivaju mala preduzeća.
– Zasad je situacija u ovoj oblasti izuzetno teška i haotična. Srbija nije preduzela nijednu stimulativnu meru da se to promeni, uprkos činjenici da se u civilizovanom svetu pridaje izuzetno velika pažnja sakupljanju i reciklaži otpada. A i sami sakupljači su više nego zavredili takvu pažnju. Svaki od njih radi mukotrpno i danonoćno, leti i zimi, bez radnog vremena. Skoro svi iza sebe imaju „radno iskustvo“ od oko hiljadu tona otpada. Mnogi su od takvog posla veoma rano oboleli. U nedostatku adekvatnih skladišta, bili su prinuđeni da čak i svoje mahale pretvore u „magacine“ otpada. Romske mahale su sada smetlišta, pre svega zbog toga što sakupljači tu dovoze sve, a to se zatim jednom sedmično odvozi – kaže Balić.
Prema procenama romskih organizacija, sakupljanjem sekundarnih sirovina bavi se čak oko 70 odsto radno sposobnih Roma u zemlji, najviše u centralnoj Srbiji, nešto manje u Vojvodini. Uz pomoć „sive ekonomije“, rada u javnim komunalnim preduzećima ili bavljenja poljoprivredom živi daleko manji procenat. Procenjuje se da u Nišu od sakupljanja sekundarnog otpada jedva preživljava oko 7.000 od ukupno 10.000 radno sposobnih Roma.
Prvi na udaru krize
Osman Balić tvrdi da su u Srbiji posledice svetske krize prvi osetili Romi koji sakupljaju sekundarne sirovine pošto je njihova cena, pre svega gvožđa, bakra i aluminijuma, na svetskoj berzi po obnarodavanju finansijske krize odmah drastično pala.
– Kažu mi, radimo po ceo dan, po 15 sati smo na točkovima i među smećem, a ne možemo da zaradimo ni za konja, ni zob da mu kupimo – prenosi Balić.
Nobelovski recept za mikrokredite
Osman Balić naglašava da su sakupljačima krajnje neophodni povoljni krediti pomoću kojih bi mogli da nabave vozila, mini-prese i opremu za demontiranje otpada. Pravo rešenje bi predstavljalo mikrokreditiranje, ali Srbija još nije usvojila zakon o mikrokreditiranju, niti formirala banku za ovu vrstu „kredita za sirotinju“, dodaje Balić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
