Rođen sam 1934. godine u Strumici, na tromeđi Makedonije, Grčke i Bugarske. Tamo sam završio gimnaziju. Profesor Atanas Mučev, koji je slikarstvo učio u Beogradu, u Kraljevskoj umetničkoj školi, kod Ljube Ivanovića, jednog od naših najboljih crtača, otkrio mi je svet likovne umetnosti. On je bio prvi obrazovan slikar u mom rodnom kraju.
Atanas me podsticao da dođem u Beograd i upišem Likovnu akademiju. Od njega sam naučio i da pažljivo posmatram okolinu, naročito manastire iz okoline Strumice, čije freske će mi do danas ostati neiscrpna inspiracija – kaže u razgovoru za Danas Stojan Pačov, jedan od prilično brojnih pripadnika svojevrsne kolonije makedonskih slikara u Beogradu. Ovi umetnici su se ovog proleća predstavili beogradskoj publici na zapaženoj izložbi u Konaku kneginje Ljubice pod nazivom „Makedonski slikari u Beogradu i prijatelji“.
– To je još jedan način iskazivanja naše dvostruke pripadnosti – kulturi Makedonije i kulturi Srbije – kaže Pačov povodom ove izložbe.
Prisećajući se šta je kao slikar poneo iz zavičaja, Pačov kaže:
– Moj rodni kraj ima pravo likovno blago. Dva manastira, koji su čest motiv na mojim slikama, Vodoča i Veljuša (Eleusa – Bogorodica Milostiva) datiraju iz XI i XII veka. Na freskama tih manastira dominira oker boja. I upravo taj oker i cigla crvena boja, poput one iz Pompeje, dominiraju i na mojim slikama. Čudno je kako se te boje koje upijete u ranom detinjstvu nastane u vama i same nađu put na vašim slikama. I kad krenem iz druge palete, one će obojiti atmosferu na mojim slikama. Zemljane boje moje palete vezane su i za polja duvana, prate promene u boji listova ove biljke dok se suši.
Na ove rane utiske nadovezao se uticaj Beograda iz studentskih dana.
– U Beograd sam došao 1953. Odmah sam primljen na Akademiju. I ostao sam ovde do danas. Beograd me odmah očarao. Ispunjavao se moj san. Učio sam tajne slikarskog zanata, grad je bio otvoren, upoznao sam mnogo inspirativnih, talentovanih ljudi. Prizori poratnog Beograda iz tog vremena su mi se urezali. Otuda u slikama beogradskih veduta oživljavam uzbrdicu Balkanske ulice sa kućercima od kojih su mnogi nestali. Otuda i magični prostor Kosančićevog venca, koji sam slikao iz različitih perspektiva. Možda činjenica da su na tom prostoru sahranjene knjige Narodne biblioteke, da su čitavo nacionalno blago progutali vatra i dim tom prostoru daje posebno značenje. U Slikarskoj kući na Kosančićevom vencu su slikali Lubarda, Branko Stanković Lale, Majda Kurnik, Franjo Mraz, Nikola Graovac, Olja Ivanjicki… Sa mnogima od njih sam prijateljevao ili su mi bili uzor. Grad čine ljudi, a za Beograd me vezuju ljudi sa kojima sam delio slikarske i ljudske snove – priseća se Pačov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
