Bojim se da preti rasulo

– Tužilaštva u Inđiji i Staroj Pazovi su ostala bez ijednog službenika i nameštenika. Upisničari i daktilografi prihvatili su dobrovoljni prestanak radnog odnosa i ostali su samo zamenici tužioca. Prvi zamenik u Pazovi vodi upisnik umesto da ide u sud na pretrese i radi svoj posao. Nije to samo uvesti u upisnik krivičnu prijavu, već treba i razvesti predmet, tako da on piše i pozive, ostaje do kasno uveče na poslu da bi ekspedovao poštu i to je krajnja bruka. Da li ćemo do Nove godine zaključati ta tužilaštva? Pisao sam u ministarstvu, tražio da reše ovaj problem, ali ne odgovaraju, pa se pridržavamo zabrane prijema novih radnika čak i ako su prazna mesta predviđena sistematizacijom – kaže Galečić.

Reforma pravosuđa, po njegovim rečima, za koju pričaju da je revolucionarna u svetu, zapravo je takva da to nigde ne postoji, pa čak ni u afričkim državama.

– Iako svi tvrde da se politika neće mešati u izbor, bojim se da to u praksi nije tako i da će prolaziti stranački podobni, da će biti izabrani novi koji nikada sud nisu ni videli, kao i oni mnogobrojni koji su danas u ministarstvu i sprovode reforme. Kada takav dobije predmet star 15-20 godina, trebaće mu godinu dana da ga reši. To je problem za koji niko ne mari. Da bi neko sazreo kao sudija i tužilac treba mu 10-15 godina. Mi ćemo doći u situaciju da će se skloniti taman pripremljeni kadrovi i dovesti novi kojima opet treba dobar broj godina da uđu u materiju – navodi okružni javni tužilac u Sremu. On dodaje da mnogi misle kao on, ali ne smeju da iznesu svoj stav, jer se boje da neće biti izabrani. Njemu je, kaže, ostalo dve godine do penzije, pa kako god bude.

Po njegovim rečima, od 1. januara naredne godine, prema novoj mreži sudova i tužilaštava u Palatu pravde u Sremskoj Mitrovici treba da sedne 39 sudija u osnovnom sudu, 11 zamenika tužilaca u osnovnom tužilaštvu, dok u višem sudu treba da bude devet sudija, a u višem tužilaštvu tri zamenika.

– Pitam se gde ti ljudi da dođu i gde da sede, kad i postojeći sastav nema dovoljno adekvatnog radnog prostora. Osim toga, kako će oni koji žive van Mitrovice doći na posao kada neko, na primer, iz pazovačke opštine treba da promeni tri prevozna sredstva da bi stigao do Mitrovice. Kada će se vratiti kući, odmoriti i pročitati predmet za sutra, kako će se spremiti za sudnicu – pita se Galečić.

Jedan od problema je što deo sudija i tužilaca po sadašnjim sedištima sudova i tužilaštva treba da ostane tamo gde jesu dok se ne steknu uslovi da dođu u osnovni i viši sud i tužilaštvo. Oni će ostati tamo da rade, a svi predmeti u Sremu, a i u svim drugim okruzima u Srbiji, 15. decembra moraju da se predaju u sedište nadležnog suda, odnosno u Mitrovicu. Prvog januara predmetima treba da se zaduže nove sudije.

– Znači, svi koji budu izabrani, morali bi doći u Mitrovicu da se zaduže sa tim predmetima. Pošto ne može ovde da sudi nego tamo gde je izabran, onda se ti predmeti moraju vratiti tamo odakle su došli. Ako sadašnji broj od 2.300 sudija i 600 – 700 zamenika tužilaca nije mogao da po 15-20 godina reši neke krivične i parnične predmete, kako će onda smanjeni broj sudija i tužilaca uspeti to da uradi – navodi Galečić.

Polovina višak

U Okružnom javnom tužilaštvu, uz tužioca Ratka Galečića sada rade i tri zamenika, od kojih jedan radi samo maloletnike. Po novoj organizaciji, u Sremu će biti tužilac i 11 zamenika, a sada ih ima ukupno u Sremu 25. To znači da će polovina ostati bez posla u tužilaštvu.